ALEKSANDAR ĐENIĆ ZA GLOBAL CIR: Balkan pripada balkanskim narodima!

Početkom devedesetih, u periodu bujanja nacionalističkih i fašističkih    ideja u republikama ondašnje SFRJ,  reosnovan je SKOJ-Savez komunističke omladine Jugoslavije.  U svojoj biti antiimperijalistički i antifašistički  orijentiran, SKOJ  djeluje i danas. O aktivnostima SKOJ- a, odnosu spram socijalističke i komunističke prošlosti, te bliske koja je obilježena raspadom SFRJ, o perspektivi i statusu ove ideje danas razgovaramo sa prvim sekretarom SKOJ-a, drugom Aleksandrom Đenićem.

GLOBAL CIR: U kakvim je okolnostima reosnovan SKOJ i koji su njegovi primarni ciljevi?

SKOJ je reosnovan u istorijskim okolnostima kada je naša socijalistička domovina Jugoslavija bila razbijana od strane zapadnog imperijalizma, u vremenu velike antikomunističke histerije, upravo sa ciljem da oko sebe okupi mlade ljude koji će biti kadri da brane tekovine socijalizma i odupru se imperijalističkoj agresiji i pljački kojima je naša zemlja bila izložena, a nažalost im je izložena i danas. SKOJ se u svojoj svakodnevnoj borbi zalaže za izgradnju socijalističke alternative i komunističke perspektive.

Mi smatramo da sva sredstva za proizvodnju moraju biti u rukama društva, a ne pojedinaca. Zalažemo se za nacionalizaciju preduzeća. Protiv smo privatizacije, ulaska Srbije u NATO i EU, revizije istorije iz Drugog svetskog rata, primene Bolonjske deklaracije u obrazovanju, a takođe se zalažemo da Balkan treba da pripada Balkanskim narodima, a ne NATO okupatoru.

GLOBAL CIR: Vi do danas niste odustali od Jugoslavije i zadržali ste u nazivu „Jugoslavija“. Da li se Jugoslavija morala raspasti, a ako jeste da li je moralo razdruživanje Jugoslavije polučiti toliko ratova, nesreće i bijede koja je zadesila sve njene narode ili je neko drugi kumovao svemu?

SKOJ je reosnovan 1992. godine dok je Jugoslavija još postojala, upravo kao reakcija jednog dela omladine na imperijalističko razbijanje iste. Mi se zalažemo za obnovu Jugoslavije, ali ne iz nostalgičarskih osećanja, već iz zato što smatramo da je ona najbolje rešenje za sve južnoslovenske narode.

Jugoslavija se pokazala u praksi uz sve svoje mane kao najbolje rešenje za sve nacionalnosti koje žive na tom prostoru, a od njenog rasturanja korist je jedino imao zapadni imperijalizam, dok su svi narodi koji su živeli u njoj gubitnici. Sadašnje države koje su nastale iz nje nam to najbolje pokazuju, jer su sve marionete Brisela i Vašingotona. Svesni smo istorijskih okolnosti u kojima živimo, odnosno da Jugoslavije nema, ali nje nema ne zato što je to bila volja njenih naroda, već volja zapadnog imperijalizma, koji ju je razbio u krvavom bratoubilačkom ratu, uz pomoć svojih pijuna i domaće pete kolone. Na drugačiji način ona nije mogla biti razbijena, jer su se zapadni imperijalisti u tom ratu koristili krilaticom “zavadi pa vladaj“. Jugoslavije više nema, ali proces njenog razbijanja još uvek traje. Zapadni imperijalizam taj proces nastavlja jednostranim proglašenjem Kosova i Metohije. Kada bismo se mi, kao komunisti, odrekli Jugoslavije, to bi značilo da bismo priznali njeno razbijanje kao legitimno.

Naravno, važno je napomenuti da se mi zalažemo za obnovu socijalističke Jugoslavije, jer uvek postoji mogućnost da u budućnosti krupni kapital obnovi kaptalističku Jugoslaviju, ali u takvoj državi nacionalni i ekonomski problemi ne bi bili rešeni.

Na Balkanski savez u koji je Jugoslavija stupila 1953. godine, NATO je gledao kao na svoje Južno krilo.

GLOBAL CIR: Da li danas, sa ove vremenske distance SKOJ, posmatra kritički lik i djelo Josipa Broza Tita i kakav je vaš pogled na fenomen „samoupravljanja“, za koje će neki analitičari reći da je uvelo kapitalizam na mala vrata?

Mi kao komunisti moramo biti samokritični. Tako moramo biti kritični i prema izgradnji socijalizma, ne samo u Jugoslaviji, već u čitavoj istočnoj Evropi. Da nije bilo grešaka, danas ne bismo živeli u kapitalističkim zemljama u kojima je narodna imovina opljačkana, školstvo i zdravstvo se svakodnevno privatizuju, u društvu u kom manjina uživa na račun ogromne većine. Josip Broz Tito je sigruno najveća istorijska ličnost na prostoima SFRJ. On je imao herojsku ulogu u Drugom svetskom ratu, kao i u organizovanju Komunističke partije Jugoslavije, koja se pre njegovog dolaska na mesto Generalnog sekretara nalazila u velikim problemima. Svakako da je on, kao Generalni sekretar KPJ, najzaslužniji za organizovanje i izgradnju partije koja je bila kadra da na svojim leđima iznese antifašističku borbu i revoluciju.

No, mi svakako smatramo da je 1948. godine jugoslovensko rukovodstvo napravilo veliku grešku kada se otcepilo od monolitnog komunističkog bloka i krenulo putem revizionizmma. Od takve politike korist je imao samo zapadni imperijalizam. U duhu te politike, 75% članova partije je izbačeno i našlo se u zatvorima, Golom otoku, Svetom Grguru i drugim stratištima, dok su na njihovo mesto u partiju ušli najreakcionarniji elementi, koji su bili neprijatelji Jugoslavije i socijalizma.

Revizionistički kurs rukovodstva KPJ je uveo samoupravljanje u ekonomiji, koje je jačalo kapitalističke elemente, a ne socijalističke. Izgradnja socijalizma se zasniva na planskoj ekonomiji koja je dijametralno suprotna u odnosu na tržišnu ekonomiju koja je postoji u kapitalizmu. Samoupravljanje je uvelo tržišne principe u ekonomiji, a to je značilo da su se firme međusobno takmičele po tržišnim pricipima. U takvoj situaciji se dešavalo da pojedine fabrike posluju u dobitcima, a druge da idu pod stečaj. Takođe, imali smo problem u samom rukovođenju, jer su direktori i rukovodioci firmi vodili poslovnu politiku određene firme i u njihovim rukama se nalazila dobit, tako da su oni bili ti koji su u praksi odlučivali šta će da se radi sa tim novcem. Takvi principi u ekonomiji su bili plodno tlo za kasnje razvijanje nacionalizma. Ovo je zapadni imperijalizam iskoristio kao svoje najubojitije oružije u krvavom razbijanju SFRJ. Kada smo imali tržišne principe u ekonomiji, same republike su se neravnomerno razvijale. Na primer, ekonomska baza u Sloveniji i ekonomska baza u Makedoniji nisu bile iste. Tako su se oni delovi Jugoslavije koji su bili razvijeniji, još više razvijali, dok su se oni koji su bili zaostali razvijali sporijim tempom. Sa druge strane radna snaga iz tih slabije razvijenih krajeva je, nakon otvaranja granica prema zapadu, odlazila napolje. Naši radnici su obarali cenu rada radničkoj klasi u zemljama u koje su odlazili. Sa druge strane, Jugoslavija je odlaskom svoje radničke klase, sebi rešavala problem nezaposlenosti. Kada su se nacionalisti raznih boja pojavili upravo su oni narodne mase pokušavali da zavedu na osnovu ekomonije. Tako je, na primer, Franjo Tuđman nakon osnivanja HDZ isticao da Hrvatska više neće davati pare nerazvijenim delovima Jugoslavije. Samoupravljanje je jačalo kapitalističke principe u ekonomiji naspram socijalističkih i sve društvene reforme su išle u tom pravcu, tako da je kao logičan sled okolnosti usledila kontrarevolucija.

Međutim, mi smatramo da je Jugoslavija imala socijalističku izgradnju, jer su se sredstva za proizvodnju nalazila u kolektivnim rukama. Bez obzira na sve njegove mane, socijalizam u Jugoslaviji je bio daleko humanije i demokratskije društvo nego što mi to imamo danas. On je iz mraka izvukao mase, koje je opismenio, obezbedio je krov nad glavom, kulturno uzdizao, svakodnevno su se gradili stanovi, fabrike, kuće, sportski stadioni i dvorane, pozorišta, pruge… što je nezamislivo sa stanovišta današnjeg čoveka. Svakom pojedincu su bila zagarantovana osnovna ljudska prava kao što je pravo da ima krov nad glavom, pravo na rad, obrazovanje i lečenje. Stoga, naša parola glasi da je za ogromnu većinu ljudi bolji i najgori socijalizam od najbolje kapitalizma.

GLOBAL CIR: Sa druge strane, osnivanje Pokreta nesvrstanih, suzilo je manevarski prostor Sovjetskom savezu, a kapitalistička društva nije mnogo oštetilo. Uzimajući u obzir navedeno, kao i Titovo „Ne“ Staljinu iz 1948. godine, a nakon toga i pomoć SAD-a Jugoslaviji, postavlja se pitanje da li je nas Zapad iskoristio kao tampon zonu za sprječavanje širenja utjecaja i moći Sovjetskog Saveza, a bez Sovjetskog saveza, onda nije bilo razloga ni za postojanje SFRJ?

Postavlja se pitanje: Ako smo mi komunisti, kako možemo biti nesvrstani od drugih komunista? Komunistička ideologija se zansiva na principima internacionalizma, a sam Tito je došao na čelo KPJ, jer ga je Kominterna postavila na čelo partije kao svog kadra. Takođe, tokom samog Drugug svetskog rata partizanski pokret je najveću pomoć dobio od prve zemlje socijalizma – Sovjetskog saveza, čija je slavna crvena armija sudelovala u oslobađanju zemlje. To su samo neki od primera koliko je važan princip proleterske solidarnosti na kojima komunisti insistiraju, tako da je neshvatljivo da mi kao komunisti budemo nesvrstani između borbe radnog naroda i krupnog kapitala, jer mi u takvoj borbi uvek moramo biti svrstani na strani komunista.

Oktobarska revolucija je napravila jedan ogroman civilizacijski iskorak. Ona je u praksi ostvarila viševekovne ideale porobljenih ljudi i naroda, jer je čovečanstvu pokazala svetlo. Sovjetski Savez je potpomagao sve antikolonijalne pokrete i njegova najveća zasluga je ta što je došlo do dekolonizacije Afrike i Azije. Logično je bilo da su ti narodi, kada su stvorili svoje nacionalne države imali najviše simpatije prema prvoj zemlji socijalizma, iako je uloga religije u tim zemljama i dabas velika. Nesvrstani su stvoreni kao jedan magloviti savez koji je imao brojne protivurečnosti, u kom se događalo da zemlje koje su članice ovoga pokreta međusobno čak i ratuju, a cilj im je bio da udalje zemlje koje su nastale kolonijalnim oslobođenjem od uticaja Sovjetskog Saveza. Mnogi lideri nesvrstanih su bili žestoki antikomunisti, kao što je Suharto,  koji je za samo nekoliko godina pobio nekoliko miliona komunista u Indoneziji. Međutim, stvari nisu okoštale, tako da je današnja uloga nesvrstanih drugačija, i možemo je nazvati progresivnom, za razliku one koja je postojala u Hladnom ratu, ali svakako da je sam uticaj ovoga pokreta mnogo manji nego što je to bio u vremenu Hladnog rata.

Što se tiče samog “Ne“ Staljinu, to je jedan istorijski falsiifikat kako bi se zamenila teza da  je to “Ne“ značilo “NE“ međunarodnom komunističkom pokretu, “Ne“ savezu sa socijalističkim zemljama i “Ne“ savezu sa prvom zemljom socijalizma. Jugoslovenskoj partiji je upućena bila drugarska kritika, da se u njenom rukovodstvu nalaze britanski špijuni poput Velebita i da ona sa tim elementima treba da raskrsti. Pored zemalja čije partije su gradile socijalizam u Evropi, u infobirou su se nalazile i dve najveće zapadnoevropske partije – KP Francuske i KP Italije. Odogovr nam je poznat, a kao posledica okretanja kursa u međunarodnoj politici, revizionistički režim je sklopio savez sa Turskom i Grčkom 1953. godine, a  koje su bile članice NATO pakta, Vlada Grčke je uz pomoć Zapadnih zemalja, prvenstveno Velike Britanije, sprečila komuniste da dodju na vlast, a kasnije ih je i proganjala, iako su komunisti bili ti koji su u Grčkoj vodili doslednu borbu protiv nemačkog okupatora.

SAD je svakako odgovaralo nejedinstvo u međunarodnom komunističkom pokretu, jer je kapitalističkom sistemu postojala objektivna pretnja u tom trenutku od proletarijata da preuzme vlast. Upravo SAD je na Jugoslaviju gledala kao na svog trojanskog konja i to je bio razlog zbog koga su pomagale Jugoslaviju, a na Balkanski savez u koji je Jugoslavija stupila 1953. godine, NATO je gledao kao na svoje Južno krilo. No, da je Jugoslavija za krupni kapital imala rok trajnja najbolje nam pokazuje činjenica da je razbijena iste one godine kad je došlo do privremenog sloma socijalizma u Istočnoj Evropi. Da je Jugoslavija zaista bila nesvrstana od tih procesa, ona se ne bi svakako raspala.

No, bez obzira na sve devijacije i koketiranja sa zapadnim imperijalizmom, Jugoslavija je u tom periodu ipak bila socijalistička i nezavisna zemlja. Ona nije bila marioneta zapadnog imperijalizma, a  odluke su se donosile u Beogradu, a ne kao danas u Briselu i Vašingtonu.

GLOBAL CIR: Danas se, nekada i u vidu agresivne propagande, posebno potenciraju „komunistički zločini“, i u SSSSR-u i u bivšoj Jugoslaviji, kao i u drugim komunističkim državama. Jesu li razmjeri zločina bili zaista toliki, ali ako i nisu kako opravdati bilo koji zločin?

Od pobede Oktobarske revolucije, pa na ovamo se vodi žestoka antikomunistička propaganda koja ima samo jedan cilj, a to je da lažima zastraši nezadovoljne mase od komunizma i njegovih humanističkih ideala, kako bi odbranila interese ništavne manjine. Ako bi smo verovali propagandi koja je vođena prema Balkanu u poslednjh 25 godina, ispalo bi da svi mi jedemo satove, imamo repove, jedemo televizore… Protiv komunizma se takva propaganda vodi skoro 100 godina. No, to ne treba ništa da nas čudi, jer svaka vlast, svaki sistem će sve uraditi kako bi održao svoje pozicije. To isto radi i buržoaska klasa. Stoga, ona vodi takvu propagandu kako bi opravdala sistem bede, ratova, siromaštva, kulturnog i moralnog propadanja, sistem u kom ljudi nemaju pravo na rad, obrazovanje, lečenje i krov nad glavom, jednom rečju kako bi opravdali sistem ekslopatacije.

Socijalistički sistemi su postigli do sad nezabeleženi ekonomski rast. Ono što je socijalizmu bilo potrebno da postigne za svega nekoliko decenija, kapitalizam nije mogao da ostvari vekovima. Socijalizam je obezbedio masama da se školuju, leče, rade, obezbedio je krov nad glavom, kulturno i telesno je uzdizao pojedinca, a što je najvažnije, ukinuo je eksploataciju tuđega rada. U nauci, tehnologiju su postignuti nezapamćeni rezultati, socijalizam je poslao prvog čoveka u vasionu, poslao prvu ženu u svemir, a ono što je najvažnije zahvaljujući prvoj zemlji socijalizma, SSSR-u, poražen je nacizam, najveće zlo u istoriji čovečanstva. Kada sve to uzmemo u obzir, onda nam je jasno zašto se vodi žestoka antikomunistička propaganda od strane buržoazije. Što se tiče žrtava komunizma, najpoznatija žrtva je Adolf Hitler i mi kao komunisti se ponosimo time.

Nema mira, pravde i slobode bez rušenja kapitalizma i izgradnje novog sistema socijalizma!

GLOBAL CIR: Koliko su današnjoj omladini poznate i prihvatljive ideje komunizma, socijalizma, antiimperijalizma?

Današnji mladi ljudi, bez obzira na političku pripadnost, mrze ovaj sistem. Oni ga mrze prvenstveno, jer u njemu nemaju nikakve perspektive, u njemu se osećaju suvišni, tj, nemaju nikakvu budućnost. Znajući da su mladi ljudi po svojoj prirodi revolucionarni, da će većinu svog života provesti u budućnosti, to jest da su oni ti koji će je kreirati, kapitalistička klasa putem propagande na sve načine pokušava da zavede nezadovoljne mlade ljude, preko popularnih filmova, propagiranja određenog stila života, fudbalskih stadiona, rijaliti programa, do video igrica, etničke mržnje i netrpeljivosti, narkomanije i kriminala. Ratovima uništena i u privatizaciji opljačkana zemlja, žestoka antikomunistička propaganda, NATO okupacija, privatizacija školstva i zdravstva, su samo neke od objektivnih okolnosti koji predstavljaju problem u našem radu.

Što se tiče subjektivnih okolnosti, one se tiču naše organizacije, to jest, mi moramo priznati da još uvek nismo prepoznati od većinskog dela omladine kao njihova avangrda, iako mladi ljudi uglavnom imaju simpatije prema našim stavovima. Mi smo najviše uspeha imali na studentskom planu, gde smo uspeli da preko naše orgaizacije Studentski front, organizujemo masovne studentske proteste i artikulišemo studentkse zahteve kao jedan od važnih segmenata svakodnevne klasne borbe. To je podrazumevalo da sudenti zauzmu stav borbe protiv Bolonjske deklaracije i za svima dostupno i besplatno obrazovanje. Generalno u našoj zemlji mladi ljudi nisu antikomnistički nastrojeni i uglavnom se slažu sa našim stavovima, ali na nama je zadatak da našim aktivnostima oni u nama prepoznaju svetlo.

GLOBAL CIR: SKOJ djeluje samo u Srbiji. Zašto se iz drugih bivših jugoslovenskih republika nije pojavila slična inicijativa i radi li se uopće na polju ujedinjenja organizacija i stranaka komunističke orijentacije na Balkanu?

Naša centrala se nalazi u Beogradu, to jest, u Srbiji, tako da je najlogičnije da smo tu i najjači. Mi imamo članove i u drugim republikama, ali nemamo formirane organizacije. Što nam bude bila jača baza, to jest organizacija u Srbiji, samim tim će se stvarati uslovi da ojačamo i u drugim republikama nastalim razbjanjem SFRJ. Naša partija, Nova komunistička partija Jugoslavije, je jedina sa prostora SFRJ koja je priznata od međunarodnog komunističkog pokreta, a SKOJ je jedina organizacija sa prstora SFRJ koja je članica Svetske federacije demokratske omladine u kojoj se nalaze sve komunističke omladine. Samim tim, ko god sebe smatra komunistom, on nema razloga da osniva neku drugu partiju, već će se učlaniti u našu. Naša partija i SKOJ imaju saradnju sa Socijalističkom radničkom partijom iz Hrvastske, kao i sa Radeči radikalima iz Slovenije, dok Studentski front ima intenzivnu saradnju sa studentskom organizacijom Iskra iz Slovenije. Makdeonija

Što se tiče drugih komunističkih partija sa prostora SFRJ, našu organizaciju od mjih  razlikuje to što našu partiju i naš omladinski savez priznaju partije iz čitavog sveta. Takođe, naša partija je nedavno proslavila 25 godina kontinuiranog rada.  Ovo je malo kojoj i buržoaskoj partiji u Srbiji, a i uopšte na ovim prostorima, pošlo za rukom, a nijedna partija sa prefiksom komunističke nema toliki kontinuitet u radu. Ali ono što je najvažnije, a što nas razlikuje od drugih partija sa komunistčkim prefiksom jeste program i to što imamo organizovanu omladinu. Naš program se zasniva na aktuelnim političkim pitanjima, dok su te organizacije, koje za sebe tvrde da su komunističke, uglavnom nostalgičarska udruženja koja su okrenuta prošlosti, a ne budućnosti. To su grupacije koje ne broje više od nekoliko desetina članova. Stoga bi nas ujedinjenje sa takvim organizacijama samo unazadilo, ali to ne znači da mi delujemo sektaški, naprotiv, mi smo uvek za akcionu saradnju sa svim iskrenim antiimperijalističkim, antifašističkim, patriotskim, sindikalnim i drugim progresivnim organizacijama i pojedinicima bez obzira na njihovu večlčinu, što smo i praksom pokazali.

GLOBAL CIR: Živite u Srbiji, državi koja je izjednačila prava partizana i četnika, koja je rehabilitovala Dražu Mihailovića. U ostalim bivšim republikama SFRJ danas se slave saradnici okupatora, dobijaju ulice i trgove…Kako se nositi sa ovakvim nipodaštavanjem junačke antifašističke borbe naših naroda i kako objašnjavate ovu navalu fašističkih ideja, koja je iz dana u dan sve snažnija?

Mi smo pored antifašističke borbe, imali ujedno i revoluciju, revoluciju koja je donela jedan novi svet, svet bez eksploatacije, svet socijalizma, koji je svakom pojedincu rešio osnovne egzistencijalne potrebe. Današnji ideološki naslednici okupatora su vazali Brisela i Vašingtona, kao što su njihovi ideološki preci bili sluge Berlina, Rima i Londona. Oni rehabilituje svoje ideološke pretke, jer na taj način moraju da opravdaju pljačku koju su legalizovali privatizacijom, zatim moraju da opravdaju privatiizaciju obrazovanja i zdravstva, slugeranski odnos prema lihvarskim institucijma kao što su MMF i Svetska banka, pljačkanje seljaka, okupaciju od strane NATO pakta, kao i sve druge antinarodne zakone koje su doneli u skladu sa približavanjem Evropskoj Uniji, pljačkaškoj tvorevini koja brani interese bogatih. Ti procesi nisu samo karakteristični za prostor bivše Jugoslavije, već slične procese smo imali širom istočne Evrope, sa najvećim posledicima svakako u Ukrajini u kojoj je vojno fašistička hunta danas na vlasti. Svugde smo imali prepisan proces koji je prethodio rehabilitaciji naci – fašista i njihovih sluga, počevši od pravljenja izložbi, menjanje udžbenika, preko snimanja tv serija i filmova, do traženja takozvanih masovnih grobnica, predstavljajući fašiste i njihove sluge kao žrtve komunizma. Odluke o rehabilitaciji su donete u Briselu i Vašingtonu, sa ciljem da se osudi socijalistički sistem koji je ukinuo eksploataciju radnog naroda, a da se sa druge strane da legitimitet pljački koja je nastala nakon kontrarevolucije.

S druge strane, tim procesima želi da se minimizira uloga SSSR-a i komunista u pobedi nad naci – fašizmom, kao i istorijska činjenica da je prva zemlja socijalizma slomila  80% nacističkih snaga, dok su u porobljenoj Evropi komunisti bili ti koji su vodili borbu protiv okupatora. Mi smo imali jedan antifašistički pokret, a to je bio partizanski, na čelu sa KPJ. Tako da svako pokušavanje izjednačavanja komunizma i nacizma, pričinjava istorijski falsifikat, jer nacizam i fašizam su najekstremniji oblici kapitalizma i ovaj ga sistem upravo porađa kao svoje čedo, koje odgaja da bude poslednji bedem krupnoga kapitala. Mi smo ubeđeni da će svi oni koji pokušavaju da izvrše reviziju istorije proći kao i njihovi ideološki preci – završiće na đubrištu istorije.

GLOBAL CIR: Imamo li danas stranke ljevice, ili pak samo one koje se predstavljaju tako?

Ono što određuje da li je partija leve, ili desne orjentacije je odnos prema krupnome kapitlu. Ako mislimo na partije socijaldemokratske orijentacije kao što su SDP u Hrvatskoj i Bosni, ili Socijalistička partija i Pokret Socijalista u Srbiji, ili Đukanovićeva partija i njima slične, one su u stvari partije desnice, a ne levice. Sve te partije se bore za interese krupnoga kapitala, za pljačku radnog naroda i u službi su imperijalističkih tvorevina kao što su Evropska Unija i NATO pakt. Ako mislimo na reformističku levicu, koju često možemo čuti da sebe naziva “novom“ levicom, ona kod nas nema nekog značajnijeg uticaja. Potencijal, koji možda imala, je izgubljen kada su pale maske u vezi sa grčkom Sirizom, odnosno kada je ova partija krupnoga kapitala kapitulirala pred pljačkaškim institucijama.

Mi smatramo da su komunisti jedini ti koji se istinski bore za interese radnog naroda, a da socijalne pravde nema bez socijalizma, a socijalizma bez njegvog naučnog pogleda na svet – marksizma – lenjinizma.

GLOBAL CIR: Šta bi se trebalo dogoditi pa da se balkanski narodi ponovo ujedine na osnovama antifašizma, antiimperijalizma, socijalizma i da li je to moguće u doglednoj budućnosti?

Danas se čitavo Balkansko poluostrvo nalazi pod okupacijom NATO pakta, koji je udarna pesnica krupnoga kapitala. Sve zemlje na Balkanu danas imaju marionetske režime koji su pod diktatom Brisela i Vašingtona i one nemaju nimalo suvereniteta. Iluzorno je očekivati da je moguće postići socijalnu pravdu i slobodu na Balkanu dok je on pod okupacijom. Stoga, sve iskrene antiimperijalističke, antifašističke, patriotske i progresivne organizacije na čitavom Balkanu moraju da se ujedine protiv okupacije NATO pakta i politike imperijalističke tvorevine Evropske Unije, pod parolom da Balkan pripada balkanskim narodima – a NATO okupatori napolje sa Balkana! Kada se budemo oslobodili sadašnjih okupatora, onda će radni narod biti kadar da gradi sistem MIRA, PRAVDE I SLOBODE, koji je nemoguće ostvariti bez rušenja kapitalizma i izgradnje novog sistema socijalizma.

 

Razgovarao: Amel Jašarević/10. 08. 2015.

1 Komentaron this Post

  1. Tek što je svanula “petooktobarska zora” 2000. godine, u upravnim odborima javnih preduzeća, ministarstvima, vladinim agencijama, bankama, stranim kompanijama tek pristiglim u Srbiju, u dotadašnjim društvenim preduzećima, ali i drugde, u takozvanom nevladinom sektoru i gde god je bilo za očekivati da će biti stranih donatora ili investitora, kupaca sa spremljenim provizijama za grobare demokratske Srbije, našla se dobro raspoređena armija odabranih specijalista za pljačku i prevaru, pozicioniranih na visokim državnim funkcijama, a biranih u gnezdima pobedničke koalicije i novonastalog haosa.Milijarde opljačkanih evra(prema novinarskom istraživanju sprovedenom u SAD, srpski biznismeni posle 5 oktobra, izneli su iz zemlje 51 milijardu dolara!), planski upropašćene privatizacije, privreda zgažena po meri i potrebi stranih kompanija, samo su deo veleizdajničkih poslova koje su radili osvajači srpske demokratije. Njihova imena, funkcije i nedela nikako ne treba zaboraviti, radi istine i uvek spore ali dostižne pravde…

    Srbija je danas u bezizlaznoj privrednoj situaciji, osuđena da živi isključivo na kreditima MMF, SB, i stranih poverilaca.Nakon promene vlasti u Beogradu 2000, srpske banke se su našle u veoma teškom položaju. Već krajem 2001. i početkom 2002. godine četiri najveće srpske banke su faktički ugašene. Ovakve mere novih vlasti u Beogradu je podržala Svetska banka. Ova institucija je tada poručila da ona, ali i ‘sve druge međunarodne finansijske institucije podržavaju veoma hrabru odluku’ srpskih vlasti o pokretanju stečaja za 4 najveće srpske banke. Ubrzo nakon odluke o uništavanju četiri srpske banke, srpsko finansijsko tržište su preuzele zapadne banke. Od tada, svi guverneri Narodne banke Srbije su bili marionete/činovnici zapadnih banaka. Uporno su štitili interese zapadnih banaka na štetu građana Srbije….NBS iznosi i da je ukupan spoljni dug Srbije u 2008. godini dostigao oko 30 milijardi dolara ili oko 21 milijardi evra. Zatim se navodi da je prosečna kamata na taj dug 4,96%. Kada se ovo ima u vidu, dolazi se do zaključka da je samo na osnovu kamata ,stranim poveriocima u 2008. godini isplaćeno oko 1 milijarda evra!U istom periodu otplaćeno je i 2,3 milijarde evra glavnice duga inostranim poveriocima.Dakle, Srbija je u 2008. godini isplatila ukupno oko 3,3 milijarde evra inostranim poveriocima! To je suma koja je uporediva sa 40% srpskog budžeta usvojenog u decembru 2008. godine!Danas je javni dug prešao iznad 21 milijardu evra i probio magičnu cifru od 70 posto, precenjenog, godišnjeg BDP-a. Uzgred, o tome u medijima niko ni reči.Nikada ovakva medijska cenzura nije bila….

    Srbija je najbolji primer da je, ukoliko jednu državu želite ekonomski da porobite, potrebno samo pozvati MMF. Od 2000. godine naovamo MMF je protagonista katastrofalne fiskalne politike zemlje, a njegov uticaj je u tolikoj meri drastičan da on srpskoj vladi propisuje koliko će struja poskupeti, koliko će radnika u državnim ustanovama biti otpušteno, koliko će plate i penzije biti umanjene, itd. Dakle, svima se jasno stavlja na znanjeda je MMF instrument dominacije u službi međunarodnog finansijskog kapitala.MMF je svesno doprineo i destabilizaciji jugoslovenske države, jer je prekinuo protok kapitala između srpskog dela zemlje i ostalih republika i pokrajina, i tako sistematski promovisao nacionalističke tendencije. Pozadina strategije MMF-a u Jugoslaviji bio je interes SAD, da zameni nesvrstani režim novim režimom, koji će biti poslušan Zapadu.Pokojni/marioneta/ Z. Đinđić je u razgovoru sa novinarom nemačkog Špigla rekao sledeće:„Kada sam bio u opoziciji, Evropska unija je obećala tri milijarde maraka u kešu za zbacivanje Miloševića“. (Politika, 15. 07. 2001)…Svet nekoliko decenija unazad u potpunosti kontroliše finansijska industrija. Nijedna vlada sveta ne može dugo opstati ukoliko se ne preda vlasti globalnih finansijskih institucija.U većini slučajeva političare na izborima finansiraju određeni donatori.Zbog velike zavisnosti od velikog novca, u politiku ulaze posebno oportunisti i karijeristi, koji su za MMF idealni partneri, jer su potkupljivi i nemaju savest…Svet je danas nesumljivo u najvećoj krizi od početka Drugog svetskog rata, a otpori globalnim centrima moći sve su jaći. Za inteligentne ljude širom sveta, Slobodan Miloševic je bio hrabar i požrtvovani borac protiv ovog zla….Putin je poslednja naša nada da se ta utvara neoliberalnog Satrapa, koji jede ljude, kao sa Gojine palete, trgajući im prvo glave, može poraziti, da nije nepobediva i da je došlo vreme svođenja računa.Rusija je, kroz istoriju, bila prijatelj i saveznik srpskog naroda. Bila bi to i danas kad bi imala sa kim da sarađuje. Ali danas nema nijedne političke opcije u Srbiji koja se zalaže za bezrezervno savezništvo sa Rusijom…

    Reply

Komentiraj