ČEDOMIR JOVANOVIĆ ZA GLOBAL CIR: Nacionalizam je logičan ishod dezorjentisanih, razočaranih i umornih ljudi!

intervju-slika
Razgovarao: Amel Jašarević

Jedna od rijetkih partija, koja predstavlja istinsku opoziciju vladajućoj garnituri u Srbiji jeste LDP, Čedomira  Jovanovića.

Mladić koji je  ispratio Miloševića u  Hag, nekadašnji član Demokratske stranke, na čijem čelu je bio Zoran Đinđić, isključen iz te stranke nakon njegovog ubistva i godinu dana poslije osnovao novu političku partiju liberalne orijentacije, danas je jedna od najkarizmatičnijih ličnosti srbijanske političke scene.

Svojom iskrenošću, željom za napretkom i optimizmom brzo je osvojio srca mnogih glasača u Srbiji, ali i pokupio simpatije građana regiona, koji su u njemu prepoznali jednu novu Srbiju: Srbiju koja će biti dobar susjed i komšija, Srbiju koja teži EU integracijama, Srbiju koja je spremna suočiti se sa prošlošću.

Danas sa njim, nažalost, razgovaramo o istim onim temama o kojima smo razgovarali i devedesetih i početkom dvijehiljaditih: o političko-sigurnosnoj situaciji u regionu, suočavanju sa prošlošću, EU integracijama, ekonomiji i zapošljavanju.

Global CIR: Bili ste akter dramatičnih događaja devedesetih, jedan ste od ljudi koji su pregovarali sa Miloševićem o uslovima hapšenja i sprovođenja u Hag, razišli ste se poslije sa rukovodstvom Demokratske stranke i tadašnjim predsjednikom Borisom Tadićem, zbog njihove koalicije sa Koštunicom…Nakon svega, danas, koliko smo se ustvari odmakli od devedesetih, i žive li te devedesete još uvijek u Beogradu?

Jovanović: Na to pitanje, kao i na većinu pitanja koja se bave današnjom Srbijom, ne postoji lak i jednostavan odgovor. Posmatrano sa jedne strane, danas na vlasti imate stabilnu većinu koja se bar deklarativno, i u nekoj meri, sa manje ili više razumevanja i uspeha, trudi da vodi Srbiju nekakvim evropskim putem. Tom putu još uvek nema neke ozbiljne političke opozicije, neki ljudi koji su poslednjih dvadeset godina bili glavna prepreka raskidu Srbije sa decenijom mraka i uništavanja se danas trude da razumeju i shvate neki novi pogled na svet, ne sasvim uspešno i ne sasvim iskreno otvaraju ceo niz tema koje su pre samo nekoliko godina za njih bile nezamislive, od drugačijeg pogleda na ratnu prošlost, svesti prema zločinima Srbije do evroatlantskih integracija i ljudskih prava i jednakosti. Nažalost, kako ni sami akteri političkog života u Srbiji ne shvataju značaj promene sistema vrednosti do kraja, nemaju dovoljno hrabrosti i energije da se suoče sa svim onim što je Srbiju i ceo region napravilo ovako nesrećnim ambijentom, kako su i dalje skloni da zbog kratkotrajne popularnosti bude stare demone nacionalizma i šovinizma, Srbiji stalno preti potonuće u taj mrak koji svi dobro znamo, preti joj da se zatvori sama u sebe sa svojim starim mržnjama, bezvlašćem i na kraju, naravno, propašću. Pre mesec dana nas je na sve to podsetila Srebrenica, uskoro će nas ponovo podsetiti Oluja. Stari jednako škrguću zubima kao pre dve decenije, mladi nose slike Ratka Mladića, ne zato što misle da je nevin, nego zato što znaju da je ubijao. U tom ludilu Srbija nažalost nije sama, i druge zemlje i narodi u regionu rado slušaju zveckanje sopstvenog oružja, šepure se glupim paradama i mržnjom, ali sam siguran da bi Srbija morala da prednjači u procesima pomirenja i morala bi prva da prestane da se ponaša kao mala, frustrirana zemlja. Ozbiljnost nekog naroda treba da se meri po sposobnosti shvatanja vremena u kojem žive, po sposobnosti shvatanja sopstvenih grešaka, po sposobnosti da se zatraži ili da oprost. Siguran sam da svi narodi koji su prošli kroz jugoslovensku krizu u tome mogu da budu bolji nego što jesu.

Kilava politika “reformskih” stranaka na vlast je vratila nacionaliste

Global CIR: Na posljednjim izborima u Srbiji nevjerovatan uspjeh doživjela je Srpska napredna stranka, čiji su osnivači nekadašnji ključni ljudi SRS-a Vojislava Šešelja. Vjerujete li u njihovu metamorfozu iz radikala u socijaldemokrate i evropejce?

Jovanović: Tu metamorfozu posmatram kao nekakav proces koji nam se i dalje odvija pred očima i još uvek ne znam kako će da se završi. Sa jedne strane, neke promene kroz koje su oni prošli su neosporne i nadam se nepovratne. Danas kako-tako govore o pomirenju umesto o ratu, kako-tako vode proevropsku politiku umesto da ratuju sa celim svetom, kako-tako su organizovali Paradu ponosa u Beogradu umesto da, kao do tada, budu na strani koja pokušava da linčuje njene učesnike. Da li je ta metamorfoza iskrena i potpuna je sasvim drugo pitanje. Oni i dalje dosta lako skliznu u ponašanje koje ih je karakterisalo devedesetih, dosta lako uđu u stare nacionalističke cipele i dosta lako im se zapetlja jezik kada krenu da govore o ratnoj prošlosti i ulozi Srbije u njoj. Mislim da će u narednom periodu, u narednih nekoliko godina koliko će, na ovaj ili onaj način, njihova vlada odlučivati sudbinu Srbije, suštinska stvar biti da li će korektiv ponašanja imati u nekoj zreloj i jasnoj proevropskoj opoziciji ili će taj korektiv stizati sa strane nacionalističkih i neonacističkih partija i organizacija, koje su danas u Srbiji, nažalost, mnogo glasnije i prepoznatljivije. Nadam se da će se u vremenu pred nama konsolidovati onaj deo društva i stranke koje ga predstavljaju, koji bi Srbiju bez kompromisa vukle ka rešavanju problema u Bosni i Hercegovini, na Kosovu, ka uspostavljanju prijateljskih i partnerskih odnosa sa zemljama u regionu, ka približavanju politike politici Evropske unije i ka članstvu u NATO, kao našem jedinom načinu da u sadašnjim političkim okolnostima sačuvamo mir i stabilnost.

Global CIR: Sa druge strane u Hrvatskoj jača HDZ, dobili su poziciju predsjednika, iz Bosne se sve češće čuje riječ referendum od strane Milorada Dodika, a na drugoj strani vladaju stranke koje su učestvovale u sukobima devedesetih, tako da se često pitamo: Želi li ovaj narod promjene, ili se i vi i drugi poput vas uzalud borite?

Jovanović: Meni je taj povratak na vlast snaga koje su, svaka ponaosob i sve zajedno, uništavale svoje zemlje i region, uvek pre svega bio posledica tunjave i kilave vladavine stranaka koje je trebalo da budu reformske, a i same su u stvari vodile populističku ekonomiju, populističku politiku, koketovale sa nacionalizmom, nisu imale petlje da oslobode svoje narode i zemlje balasta prošlosti, potraćile deset godina na neuspešnu tranziciju, zadužile svoje zemlje i razludele narod. Nacionalizam koji sve lakše i življe buja u zemljama regiona je logičan ishod dezorjentisanih, razočaranih i umornih ljudi. Nažalost, njegove ishode dobro znamo, znamo da ćemo pod vlašću tih ljudi potonuti još neki stepen dublje, tako da se, bar što se mene tiče, pitanje svrsishodnosti i smisla naše borbe uopšte ne postavlja. Mi moramo da se borimo. Ne smemo da ostavimo svet ludacima koliko god ponekad naša borba izgleda uzaludna. Pobedili su ljudi i veća zla, pa i mi možemo da pobedimo tu histeriju kojom nas stalno zalivaju.

Global CIR: U srbijanskoj javnosti se sve češće priča o pritisku na medije od strane aktuelne vlasti Aleksandra Vučića. Osjećate li i vi tu presiju i ima li danas opozicija slobodan pristup medijima, odnosno da li ste pod određenom vrstom medijske blokade?

Jovanović: Nažalost, sve što je uništilo medije u Srbije, sve što je zatvorilo prostor za javnu debatu i uopšte za ozbiljnije bavljenje životom u Srbiji, ne samo političkim, nego svakom drugom porom javnog života, sve poluge uništavanja i kontrole medija uspostavljene su već tokom vladavine prethodnih vlada. Bliskost vlasnika medijskog novca sa vlašću, neprovidna vlasnička struktura medija, kilava zakonska regulativa, tabloidizacija medija, sve je to uspostavljeno već tokom vladavine Demokratske stranke i Vučićeva vlada je tu ušla u jedne dobro razgažene cipele, koje je sama samo još malo razgazila. Da ne ispadne da nimalo nalepšavam sliku sadašnjeg stanja u medijima, moram da kažem da postoji još jedna zajednička crta između sadašnjih medija i medija iz vremena prethodnih vlada: prema medijskim istraživanjima ja sam i dalje najnapadaniji političar u Srbiji sa ubedljivo najviše negativnih tekstova. Ono što želim da kažem je da vladavina bilo kog čoveka u Srbije neće promeniti medijsku sliku. Jedina stvar koja je može promeniti je otvaranje poglavlja pregovora sa Evropskom unijom, poglavlja koja se tiču vladavine prava i slobode, i polako, dan po dan zakonski uređivati stanje u ovoj sferi društva, koje je sada jednako loše kao i u svakoj drugoj.

Global CIR: Srbija se, kao uostalom i sve zemlje Balkana, nalazi na geostrateškom polju prelamanja interesa velikih sila i saveza. Koliko međunarodna kretanja, prije svega odnosi Rusija-Zapad, utiču na naša društva i politiku?

Jovanović: Taj uticaj je očigledno jako velik, nekad bude i toliki da moć odlučivanja o našim sudbinama sasvim uzme iz naših ruku što sad srećom nije slučaj. Srbija je prethodnih deset godina, nažalost, potrošila ne znajući ni sama šta tačno hoće da bude, da li hoće da bude ruski geto ili uređena evropsko društvo, da li hoće da obara ruke sa Evropom ili da sarađuje, da li hoće da radi ili da mulja. Zato su stalno izmišljani razni stubovi spoljne politike, kojih je po potrebi bilo dva, četiri, sedam, jedanest, koliko god treba, samo da ne kažemo gde i kako mi vidimo svoju budućnost. Ispostavilo se, naravno, da kad imate četiri stuba spoljne politike u stvari nemate nijedan. Ispostavilo se da smo zalud potrošili deset godina zatežući sa celim svetom oko Kosova, iako je učinak naše politike bio jednako uspešan učinku držanja kazaljke na satu u želji da se zaustavi vreme. Srbija svoju budućnost može da nađe samo integrisana u region, u Evropsku uniju, u NATO, gradeći sa svim drugim zemljama prijateljske odnose u onoj meri u kojoj se ne mešaju u njen mir i stabilnost.

Slikovni rezultat za ČEDOMIR JOVANOVIĆ
Kapital bježi od nesigurnih društava

Global CIR: Da li je Vlada Aleksandra Vučića ispunila očekivanja na ekonomskom planu?

Jovanović: Očekivanja možda jeste, ali nije obećanja. Odnosno, iako ima neke pozitivne trendove u smanjenu javne potrošnje, iako je doneo novi Zakon o radu, pokušava u teškim uslovima da privuče neke strane investicije, zemlja je i dalje zavisna o zaduživanju i pod njegovom vlašću Srbija je gotovo duplirala svoj dug. Privatni sektor je gotovo sasvim uništen i Srbija se, ovakva kakva je, teško može ekonomski oporaviti. Za deset godina, od kad postoji LDP, mi nikada nismo do kraja uspeli da objasnimo ljudima da je promena sistema vrednosti, promena funkcionisanja društva i države, drugačiji odnos sa svima oko nas, da je sve to zajedno preduslov bez kog će bilo kakav ekonomski oporavak biti moguć. Kapital će uvek bežati od nestabilnih društava kao što su naša, borba sa korupcijom će biti samo magla koja se prodaje pred izbore, biće nemoguće reformisati uništen bankarski sistem bez kojeg nema ozdravljenja privrede, a u čemu će zdrava, sposobna i elokventna vlast morati da igra suštinsku ulogu. Da ne budem previše strog prema današnjoj vladi, situacija koju je nasledila bi bila ogroman izazov i za bolje vlade i veliki boljitak bi se teško primetio, ali je bilo moguće stvarati preduslove da se nešto menja na bolje, bilo je moguće kroz pakao kroz koji moramo da prođemo brže, tako da teret podelimo, a da otvorimo prostor svakom ko može nešto da uradi.

Global CIR: Uzevši u obzir cjelokupno ekonomsko-političku situaciju očekujete li nove vanredne izbore u Srbiji i jeste li spremni za takav scenarij?

Jovanović: Meni sada ne izgleda da će uskoro biti vanrednih izbora. Spremamo se za lokalne i pokrajinske. Što se samih parlamentarnih izbora tiče, nama je uvek tema za izbore bila sa kojom politikom izlazimo pred birače, ko su mogući partneri u sprovođenju te politike. Na sreću, ili nažalost, našu politiku je vreme uvek potvrđivalo, a sudbina Srbije je bila onoliko dobra koliko je mogla da nas razume. Nadam se da ćemo se u budućnosti razumeti više.

Global CIR: Mislite li da su ipak napravljeni određeni koraci na planu pomirenja u regionu, uzevši u obzir Vučićev odlazak u Potočare i posjetu Predsjedništva BiH Beogradu?

Jovanović: Poseta članova predsedništa BiH premijeru Srbije je korak u dobrom pravcu jer je svaki dijalog bolji od zatvaranja u sopstvene nacionalne netrpeljivosti, nerazumevanja i mržnje. Sve što je pratilo dvadesetu godišnjicu genocida u Srebrenici opomenulo je sva naša društva da je mir u kojem živimo još uvek ugrožen brojnim iskušenjima, na isti način na koji je bio ugrožen i pre dvadeset godina. Suštinski napredak u odnosima između Bosne i Hercegovine i Srbije, ali i među svim zemljama u regionu, dogodiće se kada ovakvi sastanci prestanu da budu stvar protokola i diktata međunarodne zajednice, nego kad svi zajedno pokušamo da razumemo jedni druge, kada pokušamo da budemo partneri više nego suparnici i, pre svega, kad prestanemo iz sopstvenih slabosti da posle razgovora u kojima pokušavamo da unapredimo situaciju u regionu, za potrebe domaće politike, gajimo onu vrstu razmišljanja i ponašanja koja nas je sve zajedno i dovela do dve decenije propasti i uništavanja. Zato je važno da posle sastanaka kao što je ovaj u Beogradu, predstavnici sva tri naroda i obe države, lepe protokolarne izjave zamene pravim delima, važno je da svako u svom okruženju uradi sve što je potrebno da bi smo devedesete jednom konačno ostavili za sobom.

Slikovni rezultat za ČEDOMIR JOVANOVIĆ
Besmislenu sintagmu „i Kosovo i Evropa“ zamijenili smo novom „i negiranje genocida i Evropa“

Global CIR: Za vas nikada nije bio problem da zločin u Srebrenici imenujete genocidom. Međutim, mislite li da će se šira srbijanska javnost uskoro moći suočiti sa tom činjenicom, i šta treba da se dogodi pa da se srbijansko društvo konačno suoči sa prošlošću?

Jovanović: Srpska zvanična politika je puna nekih crvenih linija, koje je nekad neko povukao, pa ostanu tako da stoje sve dok im vreme ne izbledi smisao i same od sebe se ne obrišu. Koliko reči „nikad“ smo se naslušali prethodnih dvadeset godina da bismo na kraju shvatili da je nikad ipak previše vremena. Danas kad je Srbija konačno shvatila da sintagma „i Kosovo i Evropa“ ne znači ništa i ne funkcioniše u stvarnosti, kao da je povukla tu novu crvenu liniju oko nepriznavanja genocida u Srberenici, i sad se drži za nju iz sve snage, izmišlja statistike, dovodi eksprete, sve zbog toga da izbegne pogled u to ružno ogledalo, završivši tako u novoj, još bizarnijom sintagmi „i negiranje genocida i Evropa“. U Srebrenici se dogodio genocid, izvele su ga snage bosanskih Srba, pod komandom Ratka Mladića, vojnog komandanta koji je sve do 2001. godine primao platu iz Beograda, a znatno duže je uživao zaštitu srpskih bezbodnosnih struktura, za to sve postoji presuda suda i nema drugog načina sa tim se suočiti i prekinuti sa tim zlom nego ga javno priznati. Dok god budemo taoci nadripolitičkih i nadripravnih teorija i eksperata imaćemo iste rezultate u svakoj pori života kakve smo imali do sada i kakvima nismo bili zadovoljni.

Global CIR: I za kraj, kako vidite region Balkana za deset godina?

Jovanović: Mislim da se sada svi zajedno nalazimo na nekoj velikoj prekretnici, da ćemo svi zajedno morati da nađemo više snage i pameti nego što smo nalazili do sada da bismo uspeli da opstanemo, da bismo uspeli da polako popravljamo naše zemlje i odnose među njima. U vremenu pred nama stoje brojna bezbednosna i ekonomska iskušenja, znamo kako izgledaju glupi odgovori na njih, iskoristili smo kvotu gluposti za tri generacije, vreme je da probamo da budemo racionalni. Alternativa pomirenju i reformisanju naših društava pretvoriće nas u favele, raspadnute države koje polako nestaju, negde između mira i rata, straha i ravnodušnosti, zakona i bezakonja.

 

Za Global CIR razgovarao Amel Jašarević/26. 07. 2015.

  1. […] ČEDOMIR JOVANOVIĆ ZA GLOBAL CIR: Nacionalizam je logičan ishod dezorjentisanih, razočaranih i um… […]

Komentiraj