„Rado bih se kladio”, piše u svojoj kolumni za portal nedjeljnika Cajt (Die Zeit) novinar Ulrih Ladurner, “da će na ovaj komentar bar jedan čitalac reagovati tekstom koji sadrži sljedeći citat: Balkan ne vrijedi zdravih kostiju nijednog jedinog grenadira iz Pomeranije.
Kancelar Oto fon Bizmark je to rekao na Berlinskoj konferenciji o Balkanu 1878. Davno bješe – ali je ta rečenica za Nijemce i danas normalna. Lako je prevale preko usana. Jer, lako im je da Bizmarkovim autoritetom prikriju svoju mentalnu inertnost. Balkan – nemojte sad o tome! Pa imamo već Trampa, Bregzit, izbjeglice i populiste. To je već dosta!”
„E, pa – nije dosta. Balkanu je mjesto na dnevnom redu Evropske unije, i to u samom vrhu. To možda zvuči čudno s obzirom na činjenicu da je jedan jarostan, neuračunljiv, muškarac trenutno najmoćniji čovek na svijetu, i da, kako izgleda, ima namjeru da razmontira Evropsku uniju. Ali, ako se svijet Evrope raspadne, onda će se to desiti tamo gdje je najkrhkiji, i gdje na njega spolja djeluju moćne sile. A to je slučaj sa Balkanom.”
Autor objašnjava koje balkanske zemlje, među njima i Bosna i Hercegovina, „čekaju u redu za EU”. Ali, „poslije mnogo godina čekanja noge su im se umorile. Cilj se udaljava, a među njima se širi nemir. Mnogi počinju da se pitaju ima li negdje drugdje boljih mogućnosti nego u EU. Ponuda – ne nedostaje. Vladimir Putin ih iz Moskve privlači svom snagom, isto to čini i Redžep Tajip Erdogan iz Turske, a ekstremistički islamisti zemalja Persijskog zaliva , koji bi rado da otškrinu vrata Evrope, upumpavaju novac u region.”
Mišljenje da Evropska unija ne može da izgubi Balkan jer ona nema alternativu, spada u „životne laži EU”, piše dalje Ladurner: „Možda su te alternative užasne, ali one su tu, i sve su atraktivnije.” Autor potom pominje primjer voza koji je Beograd poslao u Kosovsku Mitrovicu i koji je zaustavljen u posljednjem trenutku, „inače bi došlo do izbijanja nasilja”. „I ko bi to trebalo da sprečava? Nekoliko hiljada vojnika multinacionalne misije KFOR? To je teško zamisliti […] Niko ne vjeruje da bi se oni odlučno umiješali u sukob. Oni se boje konflikta. Isto važi i za tiho otcjepljenje Republike Srpske od Bosne i Hercegovine, za opasan zastoj u Makedoniji, a i za Crnu Goru i tamošnju neprozirnu borbu između proruskih Srba i prozapadnih Crnogoraca.”
„Ne Amerika, ne Rusija, ne Turska – Evropska unija je sila koja bi trebala da napravi red na Balkanu. Htjela to ona ili ne. EU mora da ispuni tu ulogu, inače je niko u regionu neće shvatati ozbiljno. Inače će se otvoriti vrata za Putina, Erdogana, zemlje Persijskog zaliva i evo sada i za Trampa”. Autor smatra da „EU (balkanskim zemljama) ne može da obećava brz pristup”, jer bi to bilo nerealno, pa i opasno, jer se EU nalazi u krizi i proširenje bi je preopteretilo. Ali, „EU mora ljudima jasno da kaže: vi pripadate nama, i mi činimo sve što možemo da biste vi imali bolji, sigurniji i bogatiji, život. A na adresu Putina, Trampa, Erdogana i zemalja Persijskog zaliva, mora se uputiti poruka: Ne odustajemo od ovog regiona. Jer, on je centralni dio Evrope.”
(Global CIR/DW)
