VOJNI LIDERI SAD-a I RUSIJE DOGOVORILI BOLJU KOMUNIKACIJU: Istovremeno evropske članice alijanse zajedno kupuju avione i podmornice

Najviši vojni zvaničnici SAD i Rusije saglasili su se danas na sastanku u Azerbejdžanu da pojačaju komunikaciju kako bi izbjegli “nenamjerne incidente”, saopštio je danas Pentagon. Taj dogovor, ocjenjuje Rojters, očito je postignut u pokušaju da se izbjegnu sukobi na nebu iznad Sirije.

Vojske SAD i Rusije preduzele su napore da poboljšaju operativnu bezbjednost vojnih aktivnosti kako bi smanjile izglede za krizu i izbjegle rizik od nenamjernih incidenata“, saopštila je američka vojska poslije sastanka načelnika Združenog generalštaba oružanih snaga SAD Džozefa Danforda i načelnika Generalštaba ruske vojske Valerija Gerasimova

-Evropske članice Alijanse zajedno kupuju avione i podmornice

Evropske članice NATO-a saglasile su se danas da će zajednički kupovati avione i podmornice i da postoji mogućnost da otvore novi komandni centar za pripadnike elitnih jedinica. Na ceremoniji potpisivanja sporazuma u sjedištu Alijanse ministri iz Francuske i Njemačke izjavili su da će kupiti transportne avione “Lokhid Martin C-130 džej”.

Njemačka, Belgija i Norveška pridružit će se višenacionalnoj floti tanker-aviona “airbus A330” na čijem je čelu Holandija. “Ova višenacionalna saradnja preko NATO-a je jasan način da države značajno pobošljaju svoje oružane snage”, rekla je zamjenik generalnog sekretara Alijanse Rouz Gotemeler.

U sklopu širih nastojanja da se osvježi evropska odbrambena saradnja, Francuska se saglasila da dopusti belgijskim i holandskim borbenim avionima da ulaze u njen vazdušni prostor u slučaju sukoba sa stranom prijetnjom.

Među pomenute ambicije saveznike spada i novi komandni centar za pripadnike holandskih, belgijskih i danskih specijalnih snaga koji mogu koristiti i druge članice ovog saveza. Neimenovani zvaničnik NATO-a istakao je da lokacija novog štaba još nije određena. Planirano je i da Norveška i Njemačka kupe novu klasu podmornica. Njemačka se, takođe, saglasila sa Češkom i Rumunijom u vezi sa zajedničkim obučavanjem i raspoređivanjem kopnenih snaga.Gruško: Moskva će odgovoriti na aktivnosti NATO-a u Crnom moru

Gruško: Moskva će odgovoriti na aktivnosti NATO-a u Crnom moru

Rusija će razmotriti posljednje odluke NATO-a o pojačanju vojnog prisustva u regionu Crnog mora i preduzeti odgovarajuće korake u cilju zaštite nacionalne bezbjednosti, rekao je ruski izaslanik u NATO-u Aleksandar Gruško. Ministri odbrana zemalja NATO-a donijeli su danas odluku da ojačaju svoje prisustvo u regionu Crnog mora.

Prema riječima generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga, NATO će povećati broj vojnih vježbi i obavještajnih aktivnosti, prenosi “Sputnjik”. “Sve ove odluke biće podvrgnute analizi i, bez svake sumnje, preduzećemo sve potrebne mjere da na pravi način zaštitimo ruske nacionalne interese u regionu”, izjavio je Gruško ruskim novinarima.

Gruško je dodao i da bi Moskva mogla izgubiti interes za dijalogom ako NATO ne bude zagovarao obnavljanje bilateralne saradnje.

Finska najavila mobilizaciju dodatnih 50.000 vojnika

Finska je danas objavila da će za 50.000 ljudi koji mogu biti mobilizovani ojačati svoje vojne formacije za slučaj rata, nastavljajući se pripremati dok prati naoružavanje Rusije. Finska, koja nije članica NATO-a, će s 230.000 povećati broj svojih vojnika na 280.000 kako bi “poboljšala svoje obrambene kapacitete državnog teritorija”, kaže vlada u izvještaju o odbrani zemlje.

vojska, puškaFinska s Rusijom dijeli granicu dugu 1340 km. “Rusija želi pojačati svoj status velike sile i navela je da joj je cilj režim sigurnosti utemeljen na sferi uticaja”, dodala je vlada i naglasila da je oslabljena geopolitička stabilnost Baltičkog mora.

Povećanje broja pripadnika prati skroman porast od 55 miliona evra godišnje izdvajanja za obranu, koje sada iznosi 2,4 milijarde evra, ali je vlada naglasila da će se nakon 2020. izdvajanja ubrzati. Zemlja je započela modernizaciju mornarice i takođe treba izabrati vrstu borbenog aviona koji bi do 2030. trebao zamijeniti njene zastarjele avione McDonnell Douglas F/A Hornet.

Ministar obrane Petteri Orpo je ocijenio da bi vojna izdvajanja trebala porasti s 0,3 na 0,4 odsto BDP-a te dostići 1,5 ili 1,6 odsto do 2020. Finska je u oktobru potpisala sa SAD sporazum o vojnoj saradnji kao što je Švedska učinila u junu. Dvije nordijske zemlje vode vrlo blisku obrambenu politiku.

 

 

(Global CIR/Agencije)

Objavljeno u:

Komentiraj