(VIDEO) DUŠAN KOVAČEVIĆ OTVORIO DUŠU: Evo kako je došao na ideju za pisanje scenarija za čuvenu predstavu, a kasnije i film ‘Maratonci trče počasni krug’

Dušan Kovačević (68) debitovao je na pozorišnoj sceni prije skoro pola vijeka s predstavom „Maratonci trče počasni krug“ Gostujući u emisiji kod Ivana Ivanovića, veliki pisac i akademik otkrio je neke tajne o tekstu koji je nešto kasnije Slobodan Šijan pretočio u jedan od najboljih jugoslovenskih filmova.

Kultni scenario nastao je 1972. godine u vrijeme kad je pisac prolazio kroz veliku depresiju.

– „Maratonce“ sam napisao na drugoj godina studija. Tekst sam uradio u strašnoj depresiji. Ukinuli su mi stipendiju od koje sam se školovao.Bila je to moja reakcija na te godine. Nisam htio da živim u pogrebnom društvu i da mi o sudbini odlučuju ljudi od sto godina, kao što je bilo tada. Čitao sam ga pred kolegama i krenuli su da mi se smiju. Mislio sam da pišem tragediju, a izgleda da sam se smijehom branio od užasa – objasnio je Kovačević.

Premda je izgeldalo da za pisca idu bolji dani s obzirom da su “Maratonci” izvedeni godinu dana kasnije na Sterijinom pozorju, ispalo je da su ipak tek tada počele velike muke. Predstava je privukla veliku pažnju ljudi iz tadašnje vlasti koji su oštro kritikovali Kovačevića.

– Dešavale su se neke čudne stvari, koje su bile pod uticajem politike. Napala su me tri čoveka iz vrha države, a tadašnji član Predsedništva me je upitao što su me primili na dramaturgiju – kaže Kovačević, pa nastavlja:

– Negdje 1977. mi je naručena serija po motivima komada. Potpisao sam ugovor za ozbiljne pare. Nikada nisam dobio odgovor šta je s tom serijom, a saznao sam da su izgubili i dva primjerka teksta koji sam predao. Od nje nema ni traga ni glasa – ispričao je čuveni beogradski dramski pisac.

Kovačević je dalje otkrio šta se dešavalo kad je komisija “Centar filma” odobrila snimanje “Maratonaca”, ali pod jednim uslovom: – Kad sam predao scenario za “Maratonce”, u tadašnjem “Centar filmu” su tražili da radnja ne bude stavljena u 1972. već prije rata. Prihvatio sam taj kompromis.

Kroz smijeh Kovačević je ispričao anegdotu na snimanja filma, kad je Pavle Vuisić udario Batu Stojkovića pogrešnom stranom daske. – Udario ga je punom snagom po glavi. Njemu se pojavila čvoruga. Paja je poslije rekao da je na taj udarac čekao više od 20 godina. To su ti lijepi međuljudski odnosi – rekao je Kovačević i dodao da je Bata na snimanju i Bogdana Diklića pogodio lopatom.

Mnogi možda nisu znali da pogrebno preduzeće “Dugo konačište” stvarno postoji i da je vlasnik upravo Dušan Kovačević. – Snimajući film, pokrenuo sam preduzeće i ono već radi uspješno već 44 godine. Smrt je jedini siguran posao i nisam znao da će me ta firma izdržavati. 

Nakon objavljivanja predstave „Radovan Treći“ umalo nije bio uhapšen. – Jovan Ćirilov me je branio i govorio da sam mlad pisac, objašnjava Dušan.

(Global CIR/Agencije)

Komentiraj