(FOTO/VIDEO) KOMPJUTERSKA REVOLUCIJA SAMO UZ DOMAĆI RAČUNAR: Galaksija – jugoslovenski kompjuter iz 80-ih

Neočekivani uspjeh ovog uređaja napravljenog 1983. izazvao je malu kompjutersku revoluciju, a njegov uticaj na kulturu informacionih tehnolgija vidi se i danas.

Iako je jugoslovenski kompjuter “Galaksija” koristio kasetofon kao vanjsku memorijsku jedinicu (mikroprocesor Z80A sa RAM-om od 6 KiB-a) umjesto hard diska, umjesto monitora – običan televizor, memoriju veličine jednog mejla i samo tri obavještenja o grešci u sistemu, 1983. svaki tehnološki entuzijasta želio je svoj primjerak “Galaksije”.

image
Galaksija – prvi Yu kompjuter

Možemo pokrenuti kompjutersku revoluciju jedino ako imamo svoj, domaći računar – piše u prvoj jugoslovenskoj publikaciji koja se bavila kompjuterskim tehnologijama.

U to vrijeme, unos proizvoda vrjednijih od 1.500 dinara u zemlju (oko 70 današnjih eura) bio je zakonom zabranjen. Iako su neki od tadašnjih “zaluđenika” nabavljali strane kompjutere na crnom tržištu, ove mašine bile su preskupe za većinu jugoslovenske populacije. Upravo ova zabrana doprinijela je razvoju domaćeg tržišta kompjutera. U središtu nove kulture našla se Galaksija, jeftin i “sastavi ga sam” mikrokompjuter.

“Galaksija” je postojala u dvije verzije. Komercijalnu verziju je sklapala i prodavala školarcima mala radionica “Elektronika Inženjering”, dok je “uradi sam” verzija opisana u specijalnom izdanju časopisa “Galaksija” pod naslovom “Računari u vašoj kući”. Za sklapanje računara je bilo potrebno između osam sati i 24 sata.

image

Tvorac ovog kompjutera Voja Antonić, došao je na ideju da napravi napravi kompjuter koji će generisati grafiku preko softvera, a ne pomoću skupih grafičkih kartica. Cijena računara u samogradnji je bila oko 200 njemačkih maraka, što nije bilo malo, ali bar dva puta jeftinije od bilo kog računara za igrice koji se mogao kupiti na tržištu.

Ubrzo, novinar i ekspert za tehniku Dejan Ristanović sastavio je specijalno izdanje pomenutog naučnog časopisa “Galaksija” nazvano “Računar u vašoj kući”, u kojem je dobar dio ukupnog broja stranica posvetio Antonićevom izumu.

Prodaja je vrlo brzo prevazišla očekivanja, tiraž je planuo, a štampanje novih primjeraka ponovljeno je nekoliko puta do konačnog tiraža od 120.000 prodatih magazina.

Mali jugoslovenski kompjuter postigao je veliki uspjeh. Isprva, Antonić i Ristanović su mislili da će stotinak ljudi poželjeti da kupi mašinu. Ideja da će taj broj dostići 1.000 smatrana je izuzetno optimističnom i gotovo smiješnom. Ipak, na kraju je kompjuter sastavljen u više od 8.000 primjeraka.

Mnogi od korisnika specijalizovali su se za programiranje ove mašine i otpočeli jednu od ranih verzija “podjele podataka”. Sredinom 80-ih, na Radiju “Beograd 202” emitovani su kompjuterski softveri koji su mogli da budu usnimljeni na audio kasete kojima se “Galaksija” služila. Neke od ovih softvera programirali su sami korisnici i slušaoci radija. Igrice za Galaksiju bile su dostupne svima koji su imali radio i snimač za kasete.

Uprkos svoje uslovno rečeno “slabosti”, “Galaksija” i dalje inspiriše i fascinira. Tomaž Šolc, elektro inženjer iz Ljubljane, nedavno je napisao tezu o tehničkim specifikacijama jugoslovenskog izuma. Šolc je dokazao da Galaksija nije zasnovana na neovlaštenoj kopiji Microsoftovog BASIC-a”, kako su neki tvrdili, a pored toga razvio je i čitav niz alatki koje su dostupne besplatno na njegovoj stranici.

Bruno Jakić, ekspert za vještačku inteligenciju napisao je članak “Računar u vašoj kući: Galaksija, novi talas i kompjuterska kultura u Jugoslaviji 1980ih” u kojem je istakao nekoliko vrlo zanimljivih detalja.

Jakić je primetio da se Galaksija pojavila bez kućišta, što znači da su korisnici umjetnici mogli da je ukrase i sastave po svom nahođenju. Za razliku od današnjih kompjutera koji se masovno prozvode ili Galaksijinog rivala iz 80ih Komodora 64, ne postoje dve Galaksije koje izgledaju isto, prenosi srbijadanas.com.

 

(Global CIR/SD)

Komentiraj