ŠPIJUNSKE AFERE: Kad su Englezi voljeli Staljina

Gledajući govor Tereze Mej u Britanskom parlamentu, a sve povodom nove špijunske epizode, novinar Nedeljnika se podsetio njene prethodnice – Margaret Tačer koja je na istom mjestu razotkrila ser Entonija Blanta, pripadnika “četvorke iz Kembridža” – članova britanskog visokog društva koji su radili iz ubjeđenja za SSSR i tako postali junaci najčuvenije špijunske priče u historiji.

Å pijunske afere: Kad su Englezi voleli Staljina

Čak je i ovaj talas zahlađenja, koji je stigao u Britaniju sa Sjevernog mora i zaledio ulice, piste i semafore sa redom letenja, krajnje slikovit. Kao vremenska pokrivalica za geopolitičke prilike odomaćene terminom “hladni rat”. Britanija je protjerala ruske diplomate, a sve povodom trovanja ruskog špijuna Sergeja Skripala i njegove kćerke za šta je optužena Moskva. Sve to je najavila britanska premijerka Tereza Mej u parlamentu. Recipročno proterivanje britanskih diplomata desilo se i u Rusiji.

Dolazak Tereze Mej u Dauning strit ispraćen je u medijima i sporadičnim poređenjima sa čuvenom premijerkom Margaret Tačer, a sada je i to dobilo nove dimenzije simbolike. Jer upravo je baronesa Tačer, baš kao i njena nasljednica, imala pozornost svih mogućih kamera svih mogućih svjetskih televizijskih kuća, i to na istom mjestu – u Britanskom parlamentu. Bilo je to 15. novembra 1979. kada je ona potvrdila da je ser Entoni Blant priznao vlastima da ga je sovjetska tajna služba regrutovala pre Drugog svjetskog rata, dok je bio profesor na Kembridžu, i za KGB je na početku radio kao lovac na “talente”. Blant je priznao da je predavao tajne Rusima dok je bio pripadnik britanske obavještajne službe u periodu od 1940. do 1945.

Posle Filbijeve smrti SSSR je štampao poštansku marku s njegovim likom, proglašen je sovjetskim herojem, a na zgradi KGB-a postavljena je ploča s njegovim likom

 

Entoni Blant je bio četvrti član špijunske grupe koju su nazvali “četvorkom iz Kembridža”. Ostala trojica bili su Gaj Bardžis, Donald Meklin i najpoznatiji i najvažniji – Kim Filbi. Ono što je tada najviše uzdrmalo svijet, a naravno najviše Britaniju, nije samo to što su oni radili za Sovjete već i što su sva četvorica pripadala najvišoj klasi britanskog društva školovanoj na elitnim univerzitetima. I nisu bili zavrbovani za novac, već su duboko vjerovali u komunizam i SSSR.

Bili su odlični studenti, zatim i zaposleni u vodećim službama poput BBC-ja, Ministarstva spoljnih poslova i, naravno, u obavještajnoj službi.

Ser Entoni Blant, koga je javno u parlamentu razotkrila Margaret Tačer, bio je vrhunski intelektualac, profesor na Kembridžu, vlasnik četiri počasna doktorata, za vrijeme rata boravio je u MI5, a kasnije je dugo radio kao kustos Kraljičine zbirke umetničkih vrijednosti. On je u nagodbi za priznanje rada za SSSR oslobođen kazne ali mu je oduzeta plemićka titula.

Bio je homoseksualac baš kao i kompanjon Gaj Bardžis, takođe student Kembridža zadojen komunizmom, pa je taj univerzitet zbog ove afere etiketiran i kao “Gejbridž“.

Gaj Bardžis je već na drugoj godini Kembridža uoči jednog ispitnog roka podigao vozače gradskog prijevoza na štrajk. Bio je bonvivan, sarkastičan i duhovit kao Oskar Vajld. Obožavao je Staljina – pa su ga nazivali i “engleskim Staljinom” – ali i dječake i alkohol. Sa svojim britanskim kamaradom Donaldom Meklinom pobjegao je u Moskvu 1951. ali nikada se nije prilagodio životu u SSSR-u, iako mu je obezbjeđivan vrhunski alkohol i mladići. U jednom slučajnom susretu u moskovskom podzemnom toaletu sa jednim čuvenim britanskim novinarem povjerio mu se da i dalje sa dva prsta svira na klaviru pjesme koje je naučio na koledžu Iton.

Najčuveniji član ove četvorke pripadnika britanske elite koja je radila za SSSR ljubio je komunizam i alkohol. Njegov ratni drug i čovek kome je Filbi bio nadređeni bio je niko drugi do čuveni pisac Grejem Grin. On je Filbija opisao kao pravog Džejmsa Bonda: Filbijeve pijane ljubavi, čvrstina, intelektualnost bile su identične osobine agenta 007.”

Uspio je da prevari generala Franka koji mu je dao orden, vjerovao mu je britanski premijer, a njegov šef u MI6 je sa otkrićem da je njegova desna ruka sve vrijeme radila za Sovjete ukopnio od razočaranja i ubrzo preminuo. Imao je uvid u sve najtajnije dokumente SAD i Velike Britanije, među ostalim i spise o razvoju nuklearnog oružja.

I njegovo bjekstvo u SSSR imalo je elemente vrhunskog nastavka franšize Džejms Bond. Pobjegao je iz Bejruta na palubi sovjetskog teretnog broda koji je isplovio iz luke te kasne olujne večeri, što je bio predostojan “trećeg čoveka”. Poslije njegove smrti SSSR je štampao poštansku marku s njegovim likom, proglašen je sovjetskim herojem, a na zgradi KGB-a postavljena je ploča s njegovim likom.

predgovor njegovoj autobiografiji “Moj tajni rat”, napisao je njegov nekadašnji podređeni u MI6- slavni pisac Grejem Grin.

 

 

(Global CIR/Agencije)

Komentiraj