Prosječan Amerikanac iskoristi 35 hiljada plastičnih slamki u toku života. One dolaze u kafama, sokovima, koktelima – često i 10 slamki po danu – kaže glumac, producent i ekolog Adrijan Grenijer, koji vodi kampanju Strawless Ocean.
Plastične slamke ne mogu da se recikliraju, pa završe na deponijama, u prirodi i u okeanima, a Amerikanci odbace pola milijarde slamki svaki dan, što je dovoljno da se napuni 125 školskih autobusa.
Prema listi stranice Litterati, slamke su šeste na listi predmeta i materijala koji se najčešće odbacuju u okeane – nakon plastike, cigareta, papira, konzervi i čepova.
One prilično pogoršavaju ionako veliki problem bacanja plastike u okeane – godišnje tamo završi oko osam miliona tona tog materijala, proizvedenog od fosilnog goriva.
“U restoranima bih uvijek dobio slamku, čak i kada za nju nisam pitao. Prave se od nafte koja je skupocjen i konačan materijal, a koristi se nekoliko minuta prije nego što se odbaci i ne reciklira”, rekao je Milo Kres koji je 2011. godine kao devetogodišnjak pokrenuo kampanju Be Straw Free, prvu takvog tipa u Americi.
Krenuo je tako što je u rodnom Berlingtonu u Vermontu zamolio ugostitelje da ne nose slamke, osim ako ih neko izričito ne zatraži.
Prije nekoliko godina pažnju na problem skrenuo je video morske kornjače kojoj se u nosu zaglavila plastična slamka, a Grenijer je kao odgovor na to pokrenuo kapmanju #stopsucking, u kojoj velikim imenima poput naučnika Nila Degrasa Tajsona hobotnica iz ruke “izbija” plastičnu slamku.
“Namjerno smo napravili vrlo vedar video, jer je riječ o problemu koji se čini toliko nesavladivim, da ljude često obuzme apatija. Ali, mislim da napredujemo. Naš projekat ‘Strawless in Seattle’ postigao je mnogo”, kaže Grenijer o pokretu koji je za tri mjeseca zamijenio 2.3 miliona plastičnih slamki biorazgradivim papirnim slamkama.
Sijetl planira da krajem 2018. godine u potpunosti zabrani plastične slamke. Lanac pabova Vederspuns takođe je u Velikoj Britaniji najavio korišćenje papirnih slamki u svojih 900 restorana, pabova i hotela, a na nivou države planira se potpuna zabrana korišćenja i odlaganja nereciklirane plastike do 2042. godine, piše Express.
“Time smo uklonili više od 70 miliona plastičnih slamki godišnje iz jednačine. Naši klijenti takođe su vrlo zadovoljni”, rekao je direktor Vederspuna Džon Hatson.
Džeki Nunjez iz “The Last Plastic Straw” kaže da je “važno pružiti ljudima alternativu, a ne da se osećaju loše jer uopšte traže slamku”.
“To je uvijek demokratičnije i na kraju bolje za okolinu od iracionalne zabrane”, kaže.
“Pojedinim ljudima su iz zdravstvenih razloga potrebne slamke, ili ih koriste mala djeca. Važno je, radi zdravlja planete i okeana, imati biorazgradivu opciju, u vidu slamki od papira, bambusa ili čak metala”, zaključuje Nunjez.
