TRUMP BUŠI RUPE U TRANSATLANTSKOJ ALIJANSI: Evropski komesar danas je u Iranu, a već sljedeće sedmice evropski predstavnici sastaju se sa kineskim i ruskim kolegama

Trampov negativni tretman Evrope počinje da buši rupe u transatlantskoj alijansi, koja je mnogo decenija bila centralni stub američke bezbjednosne politike. Rastući jaz između Evrope i Amerike možda je najvažnija i najmanje razmatrana posljedica spoljne politike prvog čovjeka SAD-a Donalda Trampa, piše “Vašington post”.

Njegovo ponašanje je obično smatrano destabilizirajućim kod udaljenih protivnika u Pjongjangu, Teheranu i Pekingu, međutim diplomatske bombe eksplodirale su i u prijestolnici Evropske unije Briselu, kao i u Parizu, Berlinu i Londonu, a šteta koju uzrokuju je stvarna.

Mnoge evropske vođe su prestale da budu ljubazne prema Trampu. Nakon godinu i po povremenih čarki, počeli su da uzvraćaju udarac – Tramp je opisan kao opasnost evropskim bezbjednosnim interesima dok se lideri Evrope kreću ka otvorenom razlazu sa Vašingtonom po pitanju Irana i drugih važnih tema.

EU ostaje vjerna sporazumu

Komesar Evropske unije za energetiku i klimu, Migel Arijas Kanete, izjavio je danas da taj blok ostaje posvećen spasavanju nuklearnog sporazuma s Teheranom poslije povlačenja SAD-a, a time je pokušao da umiri Iran, koji je zaprijetio obogaćivanjem uranijuma ako EU taj sporazum ne održi na snazi.

Kanete je tu poruku uputio tokom posjete Teheranu, istakavši da se 28-člana EU, nekada najveći uvoznik iranske nafte, nada i da će povećati trgovinsku razmjenu sa Iranom, prenosi Rojters.

– Poslali smo poruku našim iranskim prijateljima da ćemo, sve dok se oni drže (nuklearnog) sporazuma, Evropljani ispuniti svoje obećanje. A oni su isto rekli, samo sa druge strane – izjavio je Kanete na konferenciji za novinare, koju je održao zajedno sa direktorom Iranske organizacije za atomsku energiju, Ali Akbarom Salehijem.

Salehi je prethodno rekao da bi Iran mogao da nastavi obogaćivanje uranijuma od 20 procenata ukoliko evropski potpisnici nuklearnog sporazuma iz 2015. ne ispune obećanje da će taj sporazum održati na snazi, nakon što se Vašington iz njega povukao. – Ukoliko druga strana ostane posvećena svojim obećanjima, i mi ćemo se držati svojih obećanja… Naša politika je da čekamo i vidimo – rekao je Salehi.

Kako je precizirao, Iran će sačekati još nekoliko nedjelja, nakon čega je, upozorio je, “sve moguće”. – Možemo početi i sa obogaćivanjem od 20 procenata – rekao je on novinarima. Salehi je, takođe, izrazio nadu da će napori Evropljana uroditi plodom. – Akcije Amerike pokazuju da to nije zemlja kojoj se može vjerovati kad je riječ o međunarodnim sporazumima – zaključio je on.

Prema sporazumu koji je šest svjetskih sila postiglo sa Teheranom 2015. godine, obogaćivanje iranskog uranijima mora da ostane na nivou od oko 3,6 procenata. Iran je, nakon što je taj sporazum postignut, obustavio proizvodnju uranijuma obogaćenog u nivou od 20 procenata i uklonio većinu svojih zaliha toliko obogaćenog uranijuma.

Obogaćenje uranijuma od 20 procenata je znatno iznad obogaćenja od pet odsto koliko je obično potrebno za snabdijevanje civilnih nuklearnih centrala gorivom, ali je ipak daleko ispod nivoa visokog obogaćenja – što je nivo od oko 80 ili 90 procenata, koliko je potrebno za izradu nuklearne bombe.

NATO djeluje čvrsto, ali…

Njemačka kancelarka Angela Merkel je nedavno rekla da je Trampov napad na iranski sporazum stvorio “stvarnu krizu” za globalni poredak. Francuski ministar finansija Bruno Le Mer poručio je da američko unilateralno nametanje sankcija kao “ekonomskog policajca planete” – nije prihvatljivo.

Poslednji u nizu se oglasio predsjednik Evropskog savjeta Donald Tusk, koji je u “tvitu” u srijedu s gorčinom poručio: “Gledajući posljednje Trampove odluke neko bi mogao da pomisli: s takvim prijateljima kome još trebaju neprijatelji. Ali, iskreno, EU treba da bude zahvalna. Zahvaljujući njemu riješili smo se iluzija”.

Vojna alijansa NATO i dalje deluje relativno čvrsto. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg susreo se sa Trampom u četvrtak i kasnije naveo na “Tviteru” da je to bio “dobar sastanak”. On je takođe pohvalio predsjednikovo upravljanje troškovima odbrane. Ali, koliko dugo to “odbrambeno prijateljstvo” može da se održi ako postoji otvoreni razlaz na glavnim diplomatskim pitanjima?

Evropljani će preduzeti važan, simbolični korak dalje od SAD sljedeće nedjelje, kad se predstavnici Nemačke, Francuske i Britanije pridruže Rusiji i Kini na sastanku zajedničke komisije koja nadgleda iranski nuklearni sporazum. -Ovo je bolno za nas – izjavio je nedavno neimenovani diplomata EU.

Iako evropskim zvaničnicima nije prijatno da sjede pored Rusije, Kine i Irana, a nasuprot SAD-a, Trampovo povlačenje iz sporazuma ne daje im alternativu, jer EU smatra da je ovaj sporazum ključan za njenu nacionalnu bezbjednost. Evropljani su se ove nedjelje namučili da uvjere Iran da ostane u sporazumu, delimično zato što ne žele da ugroze nadgledanje – prema trenutnom protokolu inspekcije kamere snimaju 2 miliona digitalnih zapisa dnevno na ključnim lokacijama u Iranu.

-Zahvaljujući sporazumu, vrijeme Irana za pravljenje bombi se produžilo sa nekoliko nedjelja na godinu dana. Evropa ne želi da rizikuje da izgubi vrijeme ugrožavanjem tog sporazuma – rekao je neimenovani evropski diplomata zvaničnik.

-SAD nam nikada nisu rekle koji je “plan B”. Šta da radimo ako Iranci izbace inspektore? – dodao je on.

Sukob se može produbiti

Kako ocenjuje “Vašington post”, sukob između Evrope i SAD će se produbiti ako Vašington, kako se očekuje, nametne sekundarne sankcije protiv evropskih komanija koje posluju sa Iranom. Evropa bi se tada mogla osvetiti kažnjavajem kompanija koje se podvrgavaju američkim mjerilima.

Tramp je toliko nepopularan u Evropi da suprotstavljanje njemu poteže mali politički rizik. EU se po pitanjima kao što su trgovina, klima, izraelsko-palestinski konflikt i globalna ekonomija drži tradicionalnog centrističkog konsenzusa. Razmetljivi i vulgarni Tramp izgleda skoro kao karikatura sirove, divlje Amerike koju mnogi Evropljani ne vole. Prošlogodišnja anketa Istraživačkog centra Pju otkrila je da svega 11% Nijemaca vjeruje da će Tramp uraditi pravu stvar, u poređenju sa njegovim prethodnikom Barakom Obamom, kojem je poverenje poklonilo čak 86% ispitanika.

Amerikanci su toliko dugo uzimali evropsku podršku zdravo za gotovo, da je svega nekoliko analitičara razmatralo kako bi izgledao pravi raskid u transatlantskoj alijansi. Možda je sada vrijeme da se razmotri “šta ako”. Tramp često kaže da “Amerika na prvom mjestu” ne znači “samo Amerika”, ali i Evropa ima glas u tome, a ove nedjelje on je zvučao negativno, zaključuje “Vašington post”.

 

(Global CIR/WP/Agencije)

Objavljeno u:

Komentiraj