ANA BRNABIĆ NA DW-u NEGIRALA GENOCID U SREBRENICI! Njemački novinar: Evropa vas je sita, revidirate historiju, zašto ne odustanete od novca iz EU fondova pa onda riješite problem sa Kosovom…

Premijerka Srbije Ana Brnabić dala je u Berlinu intervju za emisiju “Zona konflikta” na radiju “Deutsche Welle” u kojem se, po običaju za ovu emisiju, susrela sa dosta neugodnih pitanja, ali i samo potvrdila ranije stavove o Kosovu i genocidu u Srebrenici. Iako mediji u Srbiji pitanja i konstatacije novinara Tima Sebastijana označavaju kao ‘provokatorske’, mnogo veći je skandal negiranje presuda međunarodnog tribunala u kojima se zločin u Srebrenici kvalificira kao genocid.

Za naše čitatelje smo izdvojili odgovore na nekoliko pitanja, a cjelokupan intervju možete pogledati i pročitati na linku.

EU neće uvoziti konflikte

TS: Jedan od uslova da se Srbija pridruži EU je potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma o mirnim odnosima sa Kosovom čiju nezavisnost ne priznajete. Pregovori se odvijaju s vremena na vrijeme, a onda ih ponekad nema. Zašto bi se EU bavila tim zadjevicama i bilateralnim temama? Niste li vi preveliki problem za EU?

AB: Mislim da je, onoliko koliko je naš interes da se priključimo EU, i interes EU da proširenjem pokrije Balkan. EU je, prvo i najvažnije, mirovni projekat i to uspješan jer po prvi put u istoriji imamo dugoročni mir u Evropi.

TS: Dobro, Vi to kažete, ali EU je jasno stavila do znanja da ne može i neće da uvozi bilateralne sporove. Žan-Klod Junker je to rekao prošle godine. Ta stvar je jasna, zar ne?

AB: Jasna je.

TS: Neće uvoziti vaš spor sa Kosovom.

AB: To je apsolutno jasno…

 TS: Ako ne riješite taj spor nećete ući, zar ne?

AB: …to je za mene normalno. Mislim da je to prirodna stvar. I ja bih, da sam EU, tražila isto.

TS: Ali vi se nećete dogovoriti uskoro, to ste i sami priznali. Dakle nema prave perspektive ulaska u EU u doglednoj budućnosti.

AB: Tu se stoprocentno ne slažem sa Vama jer najprije je za nas najbliži mogući termin za pristupanje EU 2025. godina, tako da mislim da do 2025. postoji mogućnost da zapravo potpišemo dugoročni dogovor o normalizaciji sa Prištinom.

TS: Ali u ovom trenutku ne izgleda tako.

AB: Ne kažem da će se to desiti. Kažem da je Srbija tome privržena. Ne zavisi to samo od Srbije, zavisi i od Prištine kao i od naših saveznika. Tako da mislim da idemo u pravcu EU. Za mene je važno da zaista implementiramo sve reforme tako da kao društvo politički i ekonomski budemo zreli za EU.

TS: Tako Vi kažete, ali EU nimalo nije zadovoljna stanjem reformi i o tome bih da pričamo za koji trenutak. Prošle sedmice je EU…

AB: Ni tu se ne bih složila sa Vama. Kao prvo…

TS: Pričaćemo o tome detaljno.

AB: …u strategiji proširenja EU su Srbija i Crna Gora jasno prepoznate kao predvodnici. Rekla bih da je to daleko od razočaranja reformama koje sprovodimo.

TS: Ali EU je polako sita vas. Na samitu u Sofiji u maju kao i kasnije u Londonu postalo je jasno da postoji mlak odnos prema svih šest balkanskih zemalja koje žele u EU. Ne pominje se tajming ulaska, a postoji jaka opozicija proširenju u vidu francuskog predsjednika Emanuela Makrona.

AB: Dozvolite mi da kažem: mislim da nemate prava da tvrdite da je EU sita nas. To nije diplomatski. I mislim da to ne možete da tvrdite u ime Evropske unije.

TS: Pogledajte šta je rekao Makron.

AB: Da se EU zasitila nas ne bismo otvarali nova poglavlja u pregovorima, a mi konstantno otvaramo nova poglavlja što znači da je trend da idemo ka EU.

TS: To se ne slaže sa onim što kaže predsednik Makron koji je rekao da je razvoj u prethodnih petnaest godina oslabio Evropu. „Ne mislim da je usluga zemljama kandidatima, a ni nama samima ovaj mehanizam bez pravila u kojem se stalno ide ka većem proširenju”, rekao je Makron. Tako ne zvuče dobrodošlice.

AB: Saglasna sam sa predsjednikom Makronom sto odsto. Ne mislim da je proširenje u prošlosti bilo posebno uspješno. Mislim da…

TS: A nije izgledno da će biti uspješno ni u vašem slučaju.

AB: …mislim da je posljedica takvog pristupa EU da su zemlje koje u nju stupaju zapravo slabije jer njihove ekonomije ne mogu da se takmiče, a isto je sa poljoprivredom. Pate od snažnog odliva mozgova čime cijela EU postaje slabija.

TS: Zašto onda ne zamrznete ideju o pristupanju? Prestanite da uzimate iz fondova EU, riješite bilateralne probleme sa Kosovom i sve druge…

AB: Kakve fondove? Kako to mislite da „zamrznemo”?

TS: Koliko samo uzimate od EU? Dobijate stotine miliona.

AB: Dobijamo… mnogo manje od toga. Imamo pretpristupne fondove i oni su daleko manji od fondova namenjenih članicama EU.

TS: Ali odajete utisak da ste tu samo zbog novca, zar ne?

AB: To je potpuno netačno.

TS: Vaš predsjednik Vučić…

AB: Mogu li ja da kažem ili ćete Vi da vodite intervju sami sa sobom? Samo kad bih mogla da kažem nešto… Prvo, uvijek smo govorili našim građanima da ne možemo i nećemo da gledamo na EU kao na ćup sa novcem. Da bolji kvalitet života, radna mjesta i bolje plate moraju doći od nas samih i snage naše ekonomije. Želimo da budemo deo EU jer je to mirovni projekat i jer dijelimo vrijednosti sa EU.

TS: Ako je to tačno, zašto je predsjednik Vučić prije tri godine, dok je bio premijer, na skupu u Tirani rekao: „Dosta nam je seminara. Trebaju nam pare iz fondova EU. Onda ćete vidjeti osmeh na našim licima.” To je bio jasan znak da je njemu stalo naprosto do para.

AB: Rekla bih da ste potpuno istrgli izjavu iz konteksta, ako je uopšte tačna, a ja se ne sjećam te izjave.

TS: Tačna je. Prenijelo ju je više novinskih agencija.

AB: Ako je predsednik Vučić još kao premijer išta ponavljao, onda je to da EU za nas nije ćup sa novcem. Moramo da se staramo o sopstvenoj ekonomiji, radnim mjestima i infrastrukturi. U EU Srbija ide sa drugim ciljem. Sad, drugo je pitanje da li ćemo do 2025. biti spremni da se pridružimo EU. Ako mene pitate, da EU sad kaže da sutra možemo da se pridružimo, ja bih rekla „ne” jer još nismo spremni. Jer u suprotnom bismo imali proširenje u kojem i Srbija i Evropa prolaze loše. Više me zanimaju same reforme.

TS: Premijerko, kada se radi o Kosovu, Vi stalno podižete ljestvicu. Kažete da bi konačni sporazum morao da bude sveobuhvatan, da bi morao između ostalog da uključi pitanje ljudskih prava, manjinskih prava, ekonomske saradnje, učenja oba jezika i kulturnog nasleđa. To ste nedavno rekli u jednom intervjuu.

AB: Apsolutno. Ali kako je to „podizanje ljestvice”? To je sveobuhvatni dogovor o normalizaciji. Kakvo „dizanje ljestvice”?

TS: Trebat će vam za to dugo, najmanje dvadeset godina. Zašto bi EU toliko čekala?

AB: Ko kaže da će EU toliko čekati? Ako traje dvadeset godina, onda se nećemo ni pridružiti EU. Niko ne traži da EU toliko čeka.

TS: Vi tražite. Vi insistirate na članstvu, dakle hoćete da vas čekaju.

AB: Naravno, jer želimo da postanemo članica EU. Ali više me zanimaju reforme. Kada budemo primijenili reforme, EU će doći kao prirodna posljedica tih reformi. Ako žele da sačekaju, u redu. Ako ne žele, opet u redu.

TS: I to Vam je u redu?

AB: To ništa neće promijeniti.

TS: Nije Vam bitno da li će čekati?

AB: To neće nimalo promijeniti srpsku politiku. Ono što radimo u pogledu reformi radimo u prvom redu zbog naših građana i privrede, za bolji kvalitet života građana Srbije.

To je bio ‘strašan zločin’

TS: Nemanja Stjepanović iz Fonda za humanitarno pravo u Beogradu kaže da se Srbija ni pedalj nije makla od onoga gde je bila ratnih devedesetih. Jer jedan za drugim ratni zločinci imaju ceremonijalne zvanične dočeke kada se vrate iz zatvora, vraćaju se u javne institucije.

AB: Ali ja Vam govorim da to nije tačno. On može da kaže šta god… Reći da Srbija nije uradila ništa je nevjerovatno.

TS: Ne kažem da nije uradila ništa. Nego da nije uradila dovoljno, tako tvrdi EU.

AB: Nije uradila dovoljno? U redu. Možda možemo više i uradit ćemo više da obezbjedimo vladavinu prava u Srbiji i da se suočimo sa prošlošću i okrenemo budućnosti. Srbija će odraditi svoj dio, ali bih upozorila sve da ne gledaju samo u Srbiju već da pogledaju šta rade druge zemlje regiona.

TS: Da li to što ćete uraditi treba da obuhvati i priznanje da je masakr u Srebrenici bio genocid? Savjet Evrope je u maju poslednji put tražio da priznate ‘Srebrenicu’ kao genocid. To niste uradili. Jeste li sada spremni?

AB: Ne, ne mislim da je strašni masakr u Srebrenici bio genocid.

TS: Sigurno znate da bez toga šanse za priključivanje EU postaju vrlo tanušne.

AB: Ne. To je bio gnusni zločin. Ratni zločin. Nisam ponosna na to. To nije urađeno u ime srpskog naroda i Srbija ne može kolektivno biti okrivljena za ono što se tamo desilo.

TS: Dva međunarodna suda su presudila da je to bio genocid.

AB: U redu.

TS: I Vi to nećete da prihvatite?

AB: Ne mislim da je bio genocid.

TS: Vi sada revidirate istoriju, znate li to?

AB: Ne mislim da je bio genocid. Mislim da je… znate, mislim da je bio užasan, užasan zločin, ali genocid je u suštini kada… genocid je kada pobijete cijelu populaciju, žene, djecu, a to ovdje nije bio slučaj.

TS: Predsjedavajući sudija Haškog tribunala je 2004. rekao da su, želeći da eliminišu dio bosanskih muslimana, snage bosanskih Srba počinile genocid. Cilj je bilo istrebljivanje 40.000 bosanskih muslimana iz Srebrenice. Zato je označeno kao genocid.

AB: U redu.

TS: Ako to ne možete da prihvatite… zašto…

AB: Prihvatam da je bio užasan zločin. Srbija je isporučila osobu koja je optužena za taj ratni zločin. Isporučili smo tu osobu. Suđeno mu je, sada je u zatvoru.

TS: Ali nećete da načinite korak koji traži Savjet Evrope?

AB: Da je to bio genocid?

TS: Da.

AB: Govorim Vam da je bio užasan zločin…

TS: To je Vaša crvena linija, zar ne?

AB: Govorim Vam…

TS: Vi to nikada nećete uraditi?

AB: Dala sam Vam odgovor.

TS: Premijerko Brnabić, mnogo Vam hvala što ste bili u Zoni konflikta.

AB: Hvala Vama.

 

(Global CIR/DW)

  1. […] ANA BRNABIĆ NA DW-u NEGIRALA GENOCID U SREBRENICI! Njemački novinar: Evropa vas je sita, revidirat… […]

Komentiraj