Balkanski barometar: Rast podrške eurointegracijama u regionu, pad povjerenja u državne institucije!

Članstvo u Evropskoj uniji podržava 59 odsto građana Zapadnog Balkana, više nego prethodnih godina, a nezaposlenost je i dalje najveći problem za veliki broj ispitanika, pokazuju danas predstavljeni rezultati istraživanja Balkanski barometar koje sprovodi Savjet za regionalnu saradnju.

Pismo upozorenja: EU ne smije dozvoliti nestabilnost na Balkanu ...

Predstavljajući rezultate na onlajn konferenciji, generalna sekretarka RCC Majlinda Bregu rekla je da je pozitivan odnos građana regiona prema članstvu u EU viši 20 odsto u odnosu na 2015. godinu, kada je sprovedeno prvo izdanje istraživanja Balkanski barometar.

Balkanski barometar je godišnje istraživanje javnog mnijenja koje sprovodi RCC, sakupljajući i analizirajući podatke od građana i kompanija Zapadnog Balkana, o tematskim oblastima kao što su zaposlenost, trgovina, investicije, korupcija i druge.

Bregu je kazala da 45 odsto građana kao najveći problem vidi nezaposlenost i da je zabilježen zantan pad povjerenja u institucije.

Istraživanje je pokazalo da 71 odsto građana misli da se njihove vlade ne bore uspješno protiv korupcije, dok je 2018. godine takav stav imalo 61 odsto ispitanih, navela je Bregu.

Na pitanje koga smatraju najkorumpiranijim, 83 odsto građana regiona navelo je političke stranke, 80 odsto pravosuđe, 79 odsto carinu, 76 odsto zdravstvene radnike, a 76 odsto parlamente, dodala je Bregu.

“Odlazak kvalifikovane radne snage postao je glavna briga naših građana, taj je procenat sa nula odsto 2015. godine skočio na sadašnjih 20 odsto. Zapanjujućih 71 odsto mladih sa Zapadnog Balkana razmišlja o odlasku u inostranstvo radi posla”, rekla je generalna sekretarka RCC.

Velika većina građana, 77 odsto, smatra da regionalna saradnja doprinosi poboljšanju političke, ekonomske i bezbjednosne situacije, dok 65 odsto vjeruje da je ono što spaja građane Zapadnog Balkana važnije od onog što ih razdvaja, kazala je Bregu.

Poseban dio istraživanja, koji se odnosi na uticaj pandemije korona virusa, pokazao je da 72 odsto građana Zapadnog Balkana smatra tu epidemiju velikom prijetnjom po ekonomiju, navela je Bregu.

“Brzo širenje korona virusa bilo je za sve nas sumoran podsjetnik na to da nesreće ignorišu granice i da je saradnja možda jedino što održava obećanje da smo zajedno jači”, rekla je Bregu.

Ona je kazala da je 68 odsto građana veoma zabrinuto za svoje ili za radno mjesto člana porodice, dok je svega jedna trećina zadovoljna mjerama koje vlade sprovode u cilju očuvanja radnih mjesta.

Obim poslovanja zbog izbijanja pandemije smanjilo je 60 odsto ispitanih privrednika, dok je 21 odsto ili privremeno ili u potpunosti prekinulo svoje poslovanje. Otkaze radnicima uručilo je pet odsto privrednika.

Bregu je dodala da je 35 odsto građana reklo da ima manje telefonske račune od prošlogodišnjeg stupanja na snagu regionalnog sporazuma o romingu.

Evropski komesar za proširenje EU Oliver Varheji izrazio je zadovoljstvo na onlajn konferenciji što 59 odsto građana Zapadnog Balkana podržava članstvo u EU.

To je veoma solidna većina i povećanje od 10 odsto u odnosu na prošlu godinu, ali, nažalost, 41 odsto vjeruje da zemlje regiona nikad neće postati članice Unije, što je takođe povećanje u odnosu na prethodne godine”, rekao je Varheji.

On je kazao da je onlajn Zagrebački samit EU i Zapadnog Balkana u maju pružio veoma važan signal o evropskoj perspektivi regiona i dodao da će EU na jesen predstaviti ekonomski investicioni plan za oporavak zapadnobalkanskih ekonomija i njihovo približavanje Uniji.

Evropska perspektiva Zapadnog Balkana je jedan od prioriteta EU, ali vlade moraju da nastave s reformama, naročito u oblasti vladavine prave i borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala”, naveo je Varheji.

On je dodao da je korupcija “jedan od najvećih problema u regionu” i naveo da 71 odsto građana misli da se vlade ne bore uspješno protiv korupcije, dok je takav stav 2018. godine imalo 61 odsto građana.

Povjerenje u državne instutucije dodatno je opalo, a nezaposlenost i ekonomski razvoj za veliki broj građana bili su najveći problem i prije krize izazvane korona virusom, naveo je Varheji.

On je ocijenio da će regionalna saradnja biti važan dio ekonomskog oporavka i dodao da je Zapadni Balkan tokom pandemije dokazao da efikasno može da odgovori na zajedničke izazove.

Predsjedavajući Minhenskoj bezbjednosnoj konferenciji Volfgang Išinger rekao je da je pandemija imala tendenciju da ubrza sve negativne trendove i na globalnom i na regionalnom nivou i da je lekcija koju je donijela ta da je svako bezbjedan samo ako smo svi bezbjedni.

Išinger je ocijenio da će bliska saradnja i integracija i regionalne integracije dobiti podsticaj od globalne krize.

“Imamo šansu da izađemo iz krize politički jači i više ujedinjeni”, naveo je Išinger.

Zemljama Zapadnog Balkana poručio je da ne čekaju da EU predloži korake, nego da same uzmu stvari u svoje ruke.

Dođite s nečim u Brisel, s jačom regionalnom saradnjom, to će nam svima olakšati da vaše zemlje i ekonomije integrišemo u Uniju. Dođite pripremljeni i shvatite regionalnu saradnju kao sredstvo da ubrzate proces evropskih integracija”, rekao je Išinger.

On je kazao da je EU ponekad spora u preduzimanju koraka i kao “veliku grešku” ocijenio što Kosovu još nije odobrena vizna liberalizacija, koja je, kako je naveo, odavno trebalo da bude usvojena.

“Naša i vaša budućnost je Evropa, vi ste dio Evrope i zato je sjajno što je otvoren vaš put ka EU”, dodao je Išinger.

(Global CIR/Agencije)

Komentiraj