Bombe koje su koristili saveznici tokom Drugog svjetskog rata bile su toliko snažne da su oštetile gornji dio Zemljine atmosfere.
Vazdušni napadi pretvarali su gradove u pepeo, a istraživači su došli do podatka da su se udari osjetili i do 1.000 kilometara u vazduhu.
Kris Skot sa Univerziteta u Redingu kaže: „Bio sam apsolutno zapanjen (kada sam saznao).” „Svaki napad imao je snagu najmanje 300 gromova”.
Kako navodi, sada se nada da će zbog toga ljudi bolje razumeti koliko prirodne nepogode poput munja, vulkanskih erupcija i zemljotresa mogu da utiču na atmosferu.
Kako znamo da se ovo dogodilo?
Istraživači su proučavali zapise istraživačkog centra grada Sloua u Velikoj Britaniji. Tražili su koliko se mijenjala koncentracija elektrona u gornjoj atmosferi tokom 152 vazdušna napada saveznika u Evropi.
Među tim napadima su bombardovanje Berlina i napadi koji su pružali podršku iskrcavanju u Normandiju.
Saveznički vazdušni napadi koji su počeli 1942. gotovo potpuno su uništili Drezden i Hamburg
Podaci pokazuju da je koncentracija elektrona značajano opadala nakon detonacija bombi, što je sa druge strane zagrijavalo gornju atmosferu. To je izazvalo male, ali značajne promjene u jonosferi iznad Sloua, iako su bombe padale hiljadama kilometara daleko.
Ipak, Kris Skot priznaje: „Ovo su veoma privremeni efekti koji su blago zagrijali atmosferu”. „Efekti na jonosferu su trajali samo dok se toplota ne nestane”.
Šta treba da znamo o jonosferi?
To je sloj atmosfere koji može da utiče na radio komunikacije, GPS, čak i na neka shvatanja meteoroloških sistema.
„Ovo istraživanje je veoma važno ukoliko želimo da shvatimo jonosferu”, kaže Skot. „Znamo da jonosferu kontroliše solarna aktivnost, ali varira mnogo više nego što mi trenutno možemo da objasnimo”.
