KAKO SU FRANCUSKI MEDIJI TEPALI ‘AFGANISTANSKIM MUD┼ŻAHEDINIMA’ OSAMDESETIH GODINA: ‘Borba Afganistanaca je borba svih ┼żrtava komunisti─Źkih i fa┼íisti─Źkih totalitarizama’

Crvenoarmijska invazija na Afganistan u decembru 1979. izgledala je kao nezaustavljivi nalet Moskve. Time je po─Źela nova faza Hladnog rata izme─Ĺu dva bloka. Borba afganistanskih ÔÇśmud┼żahedinaÔÇÖ (‘boraca vjere’) pojavila se kao provi─Ĺenje koje se suprotstavlja hegemonijskim ambicijama Sovjetskog Saveza. I ─Źesto se proslavljala na epski na─Źin…

Nije bilo va┼żno to ┼íto su skoro svi ratnici bili muslimanski tradicionalisti, ┼ítavi┼íe integristi. U to vrijeme religija se nije nu┼żno smatrala faktorom regresije, osim ako se nije suprotstavljala, kao tada u Iranu, strate┼íkim zapadnim interesima. Ali to nije bio slu─Źaj sa katoli─Źkom Poljskom o kojoj je brinuo papa Jovan Pavle II, biv┼íi biskup Krakova, niti naravno sa Afganistanom. Prema tome, budu─çi da je geopoliti─Źki prioritet bio da ova zemlja postane za Sovjetski Savez ono ┼íto je Vijetnam bio za Sjedinjene Ameri─Źke Dr┼żave, tih godina je skoro jedinstvena medijska naracija uzdizala ÔÇśmud┼żahedineÔÇÖ, predstavljaju─çi njihov revolt kao simpati─Źni pobunjeni─Źki pokret ┼íuana posve─çenih svojoj ÔÇśvjeriÔÇÖ. Posebno su se mjesto i ┼żivot afganistanskih ┼żena prikazivali kroz esencijalisti─Źku prizmu, naivnih (a ponekad i o─Źaravaju─çih) narodnih tradicija.

Vra─çanje na ovaj op┼íti diskurs i njegove kli┼íee nakon trideset pet godina, kojih je francuska ┼ítampa (od Figaro Magazinea do Nouvel Observateura) bila prepuna, dozvoljava da se odmeri do koje ta─Źke je skoro sve ┼íto je do ju─Źe podsticalo divljenje u vezi sa popularizacijom borbe protiv ‘imperije zla’ (Sovjetski Savez po Ronaldu Reganu) postalo izvor gnu┼íanja i u┼żasavanja. Izme─Ĺu 1980. i 1988. aplaudiralo se podvizima ‘boraca za vjeru’ protiv Crvene armije.

Deceniju kasnije, njihovi ideolo┼íki ro─Ĺaci u Al┼żiru (Naoru┼żana grupa, GIA), potom u Afganistanu (talibani) i nedavno na bliskom Istoku (Al Kaida i organizacija DAI┼á) prikazivani su u likovima fanatika, religijskih fundamentalista i barbara.

Afganistanski borci tokom sovjetske okupacije/Foto: Agencije

Strate┼íki saveznici ‘Zapada’

Tre─çeg februara 1980, nekoliko nedelja nakon vojne intervencije Sovjetskog Saveza u Afganistanu, Zbignjev B┼że┼żinski, savjetnik za nacionalnu bezbjednost u administraciji ameri─Źkog predsjednikaD┼żejmsa D┼żimija Kartera, otputovao je u Pakistan. Obra─çaju─çi se mud┼żahedinskim izbjeglicama s druge strane granice, obe─çao im je: ÔÇ×Ona zemlja tamo je va┼ía. Tamo ─çete se vratiti jednog dana, jer ─çete pobijediti. Vratit ─çete svoje ku─çe i svoje d┼żamije. Va┼í cilj je pravedan. Bog je na va┼íoj strani.”

Francuski medijski diskurs o Afganistanu i─çi ─çe naruku ameri─Źkim geopoliti─Źkim ciljevima.

Bernar Anri Levi: Obaveza intervencije

ÔÇ×Treba znati i treba prihvatiti da, ba┼í kao ┼íto je to slu─Źaj sa onima koji pru┼żaju otpor diljem svijeta,Afganistanci ne mogu pobijediti ukoliko nemaju oru┼żje, ne mogu pobijediti tenkove ako nemaju pu┼íkomitraljeze, ne mogu pobijediti helikoptere ako nemaju protivvazdu┼íne rakete ‘sam-7’, ne mogu pobijediti sovjetsku armiju ako nemaju drugo oru┼żje (…) ukoliko ne uspiju da ga oduzmu Crvenoj armiji, odnosno ukoliko im Zapad jo┼í jednom ne pomogne. (…) Jasno je da smo danas u situaciji koja nije previ┼íe daleko od ┼ápanskog gra─Ĺanskog rata. (…) U ┼ápaniji je postojala obaveza intervencije, obaveza uplitanja. (…) Vjerujem da danas Afganistanci nemaju nikakvu ┼íansu da pobijede ukoliko ne prihvatimo nu┼żnost intervencije u afganistanska unutra┼ínja pitanja.” — Bernar Anri Levi, vijesti u ve─Źernjem terminu na TF1, 29. decembar 1981.

Bernar Anri Levi je sa istim ┼żarom podr┼żavao zapadnja─Źku intervenciju u Afganistanu nakon napada 11. septembra 2001.

Marek Halter: Kao u vrijeme Francuskog pokreta otpora

ÔÇ×Da bi se omogu─çilo Afganistancima da komuniciraju sa Afganistancima, isto kao ┼íto se omogu─çilo u vrijeme okupacije Francuzima da komuniciraju sa Francuzima, Komitet za ljudska prava je odlu─Źio da pomogne afganistanskom otporu u izgradnji radio-stanice na njihovoj teritoriji: slobodni Radio Kabul. Ima ve─ç godinu i po, 27. decembra 1979 (…), kako je jedna od vode─çih svjetskih sila izvr┼íila invaziju na susjednu zemlju, slabu i bespomo─çnu. (…) Staro oru┼żje je izva─Ĺeno iz sanduka, pi┼ítolji su izvu─Źeni iz snopova sijena. Slabo naoru┼żan, otpor se uve─çava.” — Marek Halter, Le Monde, 30. jun 1981.

Ovdje Marek Halter referi┼íe na ─Źuveni stih iz ÔÇ×Pjesme o partizanima” (Chant des partisans), himne Francuskog pokreta otpora: ÔÇ×Vadite iz slame pu┼íke, mitraljeze, granate.”


Borba svih ┼żrtava totalitarizma

ÔÇ×Borba Afganistanaca je borba svih ┼żrtava komunisti─Źkih i fa┼íisti─Źkih totalitarizama.” — ┼Żan Daniel, Le Nouvel Observateur, 16. jun 1980.

ÔÇ×Kao u Berlinu i u Budimpe┼íti, Crvena armija se povukla”

ÔÇ×’Allahu Akbar’ (Bog je velik), ‘┼áuravi┬á(persijska re─Ź za Ruse) napolje’: ovo uzvikuju muslimani i nekomunisti, stanovnici Kabula koji nisu zaboravili. U petak 22. februara ─Źulo se kako protestuju, sa ÔÇśislamskom zastavomÔÇÖ na ─Źelu, protiv prisustva sovjetske armije koja im je nepodno┼íljiva. Tog jutra, ba┼í kao ranije u isto─Źnom Berlinu i u Budimpe┼íti, Crvena armija se povukla. (…) Izme─Ĺu Marksa i Alaha dijalog je izgleda nemogu─ç.” — ┼Żan Fransoa L Munije, Le Point, 3. mart 1980.

Osloboditi se sovjetskog okupatora, o─Źuvati dru┼ítvo slobodnih ljudi

ÔÇ×Nevjerovatno ponosan pogled kakav bi bilo te┼íko prona─çi bilo gdje u svijetu i koji ta─Źno izra┼żava neukro─çenu volju Afganistanaca da se oslobode sovjetskog okupatora, ─Źak i ako njihova sredstva mogu izgledati bijedno.” — Patrik Poavr D’Arvor, vijesti na Antenne 2, 8. jul 1980.

ÔÇ×Ono ┼íto umire u Kabulu pod sovjetskom ─Źizmom, to je dru┼ítvo slobodnih i plemenitih ljudi.” — Patrik D Planket, Le Figaro Magazine, 13. septembar 1980.

Internacionalne brigade — ‘Afganistanci’ Heksagona (Francuske)

U Le Mondeu od 19. decembra 1984, Danijel Tramar se sje─ça nekih Francuza koji su ÔÇ×bili dio afganistanskog otpora”. U to vrijeme ne postoji nikakav strah da bi se ovi borci mogli vratiti u zemlju ‘radikalizovani’ zbog iskustva rata.

ÔÇ×To je francusko-afganistansko prijateljstvo: prijatelj koji poma┼że prijatelju. (…) Fransoa je nau─Źio persijski, kao i Izabel. Ovog ljeta je pje┼ía─Źio ┼íest dana preko granice, danju i no─çu, ponekad u blatu, prili─Źno postojanim tempom.”

Klod Kors je pak posvetio reporta┼żu, u Figaro Magazineu od 19. decembra 1987, francuskim ljekarima, agronomima i in┼żenjerima koji poma┼żu Afganistancima. Sa osvrtom na Francuski pokret otpora.

ÔÇ×Brade, turbani, kao i u┼żarene o─Źi: ovi tipi─Źni Afganistanci su Francuzi. Me─Ĺu njima je bretonski mornar, specijalista za vfetrove Polinezije, koji je postao planinski agronom zbog svoje naklonosti za ljude koji ┼żive uz vfetar! (…)

Dragocjen izvor hrane, ovo drvo ┼żivota simbolizuje nadu ujedinjenih iredentista protiv komunisti─Źkih okupatora, kao ┼íto su to nekada bili pastiri korzi─Źke Kastanjicije protiv okupatorske vojske.”

Egzotika i ljepota pejza┼ża

Pobje─Ĺivanje sovjetskog komunizma nije bio op┼ítepopularan cilj samo u Francuskoj. Da bi motiv Afganistanaca, patriotski ali i tradicionalisti─Źki, imao mnogobrojniju podr┼íku, uticajni mediji su ga povezivali sa ┼żeljom za avanturom, za izgubljenim rajem. Ovo je utoliko bilo lak┼íe ┼íto se afganistanska borba odigravala u o─Źaravaju─çem geografskom ambijentu, sa kristalno ─Źistim jezerima koja privla─Źe pogled.

┼Żivopisni pejza┼żi (i tradicije) Afganistana vra─çali su nazad ─Źitavu zapadnja─Źku generaciju koja je odrastala ┼íezdesetih godina u zemlju o kojoj su sanjali auto-stoperi i koju su povremeno prelazili idu─çi za Katmandu. Bio je to povratak prirodi, pravim vrijednostima, ‘divljim i prelijepim planinama’. Afganistan kao antiteza modernoj civilizaciji, materijalisti─Źkoj i komercijalnoj.

ÔÇ×Zaboravljamo koliko je ovaj rat lijep”

ÔÇ×Po─Źelo je kao ljubavna pri─Źa. Skoro svi su i┼íli u Afganistan. Ve─ç od prvog putovanja, to je definitivno bila atrakcija. Opisuju ga kao ‘mjesto koje je par excellence nedo─Ĺija: nema ┼żeljeznice, nema industrije’. Samo prostranstvo i sloboda:

‘Afganistanac vas ne gleda, ne gnjavi vas.’ Izabela je jo┼í dodala: ‘Na momente zaboravljamo koliko je ovaj rat lijep.'” — Danijel Tramar, Le Monde, 19. decembar 1984.

ÔÇ×Najplodnije, naj┼íarenije, naj┼żivlje”

ÔÇ×Planinski masiv Hinduku┼í se prostire od sjeveroistoka do jugozapada, uzvisuju─çi se sa svojih 5.000 metara nad najplodnijim dolinama, najljep┼íim vo─çem, naj┼íarenijom odje─çom i ogra─Ĺuju─çi na sjeveru i na jugu pustinje sa zlatnim pijeskom.” — Rober Lekontr, Le Figaro Magazine, 12. januar 1980.

ÔÇ×Crna brada, kljunast nos, o┼ítar pogled”

ÔÇ×Upe─Źatljivi po svojoj crnoj bradi, kljunastom nosu i o┼ítrom pogledu, podse─çaju na ptice grabljivice. To su ro─Ĺeni ratnici, ravnodu┼íni prema naporu, hladno─çi, umoru. Oni su zasebna bi─ça, neosjetljiva na samo─çu, na glad, na smrt. Naoru┼żani starim ‘enfild’ pu┼íkama, model iz 1918, oni ni┼íane i poga─Ĺaju na 800 metara. Hitorija je pokazala da ne postoji armija koja izvana, ili ─Źak iznutra, ne bi mogla biti savladana. (…) To gomilanje trijumfa, taj pokolj neprijatelja i avganistanski ponos jesu ono ┼íto danas omogu─çava sedamnaest miliona Afganistanaca da veruju, sve dok su skriveni u svom skloni┼ítu Krova svtfeta (tamo gde je Kipling smfestio radnju svog romana ─îovjek koji je htio da bude kralj), da ─çe njihovi branioci i dalje biti pobjednici.” — ┼Żerom Mar┼íon sa ┼Żanom Nolijem, Le Point, 21. januar 1980.

ÔÇ×┼áta se dogodilo sa jaha─Źem sa turbanom koji se probijao kroz snijeg?”

ÔÇ×┼áta se dogodilo sa pa┼ítunskim karavanima koji su ispijali zeleni ─Źaj u ─Źajd┼żinici, sa pu┼íkom pored njih; sa onim pastirom pored vodenog izvora na Hinduku┼íu; sa onim jaha─Źem sa turbanom koji se probijao kroz snijeg? (…) Divovske dine koje je vjetar izvajao u talase, ulice Herata u kojima vas o┼íamu─çuje miris ru┼ża koje ┼íiri starac, u kojima vas intrigiraju kovana vrata, plavog raja, na ku─çama bogatih, u kojima vas neo─Źekivano iznenadi bijeli list ┼żene koja je kompletno skrivena pod naboranim ─Źadorom, ─Źiji pogled se probija kroz ukra┼íenu re┼íetku vrata.” — Nikol Zand, Le Monde, 9. decembar 1980.

ÔÇ×┼Żilavost koju su proizveli zvjezdana hladno─ça i vru─çe pje┼í─Źane oluje

ÔÇ×Naviknuti da ┼żive te┼íko, Afganistanci imaju ┼żilavost koju su proizveli zvjezdana hladno─ça i vru─çe pje┼í─Źane oluje. (…) U na┼íoj maloj zajednici vlada zadivljuju─ça harmonija. Danima i no─çima, mud┼żahedini svuda idu u stopu zajedno, ipak izme─Ĺu njih gotovo nikad nema trvenja. (…) Drugarstvo nastalo iz pobune uzdrmava tradicionalnu hijerarhiju. (…) Ako je me─Ĺu njima neko tu┼żan, radost mu brzo vra─ça dobar humor, humor i toplina grupe.” — Katrin ┼áatar, Le Monde, 20. maj 1985.

Naravno da se mud┼żahedini iz osamdesetih godina 20. vijeka, koji nisu vr┼íili atentate u inostranstvu, razlikuju u nekoliko va┼żnih aspekata od militanata al┼żirske Naoru┼żane grupe (GIA) ili od ─Źlanova organizacije DAI┼á.

Ipak, istina je da je Afganistan slu┼żio kao mjesto ukr┼ítanja i inkubator za njihove nasljednike. Jordanac Abu Musab el Zarkavi, koji se smatra ‘ocem’ organizacije DAI┼á, iskrcao se tamo ba┼í u trenutku kada se Crvena armija povla─Źila, i ostao je sve do 1993. godine.

┬áOsamu bin Ladena, osniva─Źa Al Kaide, saudijske tajne slu┼żbe poslale su u Pe┼íavar u Pakistanu, da podr┼żi borbu mud┼żahedina. Al┼żirac Moktar Belmoktar, ─Źija je organizacija Al Kaida u islamskom Magrebu (Al-Qa─Ćda au Maghreb islamique, AQMI) nedavno napala hotel ÔÇ×Splendid” u Uagaduguu u Burkini Faso, tako─Ĺe je i┼íao tra┼żiti afganistanske saveznike u Sovjetskom Savezu krajem osamdesetih; potom se borio u organizaciji GIA (Al┼żirci koji su imali isti ┼żivotni put su se nazivali ‘Afgani’), prije nego ┼íto se pridru┼żio Al Kaidi.

┬áOni, kao i mnogi drugi, bili su dobrodo┼íli Zapadu onda kada su im bili potrebni za njihove strate┼íke ciljeve. Potom su se okrenuli protiv njih. Slika koju je evropska i ameri─Źka ┼ítampa stvorila o njihovim motivacijama, o njihovom religijskom ekstremizmu i o njihovoj surovosti, potpuno se promijenila.

Borci koji vjeruju

Izme─Ĺu sve manje religioznih Francuza, naj─Źe┼í─çe oblikovanih kulturnim liberalizmom, i tradicionalisti─Źkih Afganistanaca, koje podr┼żava i Saudijska Arabija i Iran, afinitet se ne stvara sam od sebe. Otuda poti─Źe predstavljanje mud┼żahedina kao jednostavnih ljudi koji vjeruju i koji se dr┼że svojih preda─Źkih obi─Źaja, svoje seoske solidarnosti. Sukob, naj─Źe┼í─çe smrtonosan, izme─Ĺu antisovjetskih klanova i plemena, predstavljen je u stilu nadmetanja, kao simpati─Źan i haoti─Źan, kao borba galskog sela protiv rimskih legija.

Islam bez ÔÇ×ekstremne politizacije kao u Iranu, bez usijanja”

ÔÇ×Nemojmo mje┼íati ┼żanrove. U Teheranu je integrizam zna─Źio neobuzdano oslobo─Ĺenje obi─Źnih ljudi iz gradova nakon dvadeset godina megalomanije, nereda i upadljive vesternizacije. U Afganistanu se radi o tradiciji, ni o ─Źemu drugom nego o tradiciji. Nema ekstremne politizacije kao u Iranu, niti usijanja. Zanos postoji uvijek. (…) Bo┼żanski montanjari i makizari koji veruju.” — Pjer Blan┼íe, Le Nouvel Observateur, 7. januar 1980.

ÔÇ×Vjerujem da je Islamska revolucija Homeinija u─Źinila lo┼íu uslugu afganistanskom razlogu. Ali afganistanski pokret nije imao radikalnost iranskih revolucionarnih pokreta i sekta┼íkih struja je bilo vrlo malo.” — ┼Żan Kristof Viktor, Les Nouvelles d’Afghanistan, decembar 1983.

‘Borci svetog rata’

ÔÇ×Afganistanci posjeduju skromnost i fatalizam koji proizvodi apsolutna vjera u volju Allaha. Izgleda kao da ne postoji privla─Źniji na─Źin ┼żivota niti vi┼ía posve─çenost od borbe u svetom ratu. Ona svakog pribli┼żava ┼żivotu Poslanika.” — Katrin ┼áatar, Le Monde, 20. maj 1985.

ÔÇ×Nedisciplinovani, uobra┼żeni, brbljivi, ali hrabri”

ÔÇ×Kao i ranije, mud┼żahedin ostaje prije svega vezan za svoju zemlju. Znat ─çe kako da je brani sa uporno┼í─çu, ali sva agresivnost nestaje ako zemlja nije ugro┼żena. (…) Mane koje su svojstvene afganistanskom karakteru — nedisciplinovanost, tendencija da mnogo pri─Źaju, te┼íko─ça da ─Źuvaju tajnu — ne bi trebalo da zasjene glavne kvalitete ovih ljudi. Njihova hrabrost i sposobnost za patnju su stvarni, i znaju pokazati, kada je potrebno, pravu izuzetnu odva┼żnost.” — Patris Fran┼íeski, Le Point, 27. decembar 1982.

ÔÇ×Njihov islam vrijedi koliko i sovjetski komunizam

ÔÇ×Postoji opozicija, indirektna i perfidna, za one koji se pitaju da li su pobunjenici bolji od okupatora: da li je njihov islam ‘primitivan i barbarski’, da li, na kraju krajeva, treba rizikovati i ‘umrijeti za Kabul’. To je ono ┼íto nas poziva na odustajanje od svih strana, dok ubijaju Afganistance i dok oni tra┼że pomo─ç. Pred njihovim pozivom za pomo─ç treba stoga jasno i glasno proglasiti da je afganistanski otpor protiv sovjetskih okupatora pravedan, kao svi oslobodila─Źki ratovi. (…)

Povrh toga ┼íto njihov islam vrijedi koliko i sovjetski komunizam, jer je tako─Ĺe ‘generalno pozitivan’, skandalozno je dovoditi u pitanje njihovu civilizaciju u momentu kada je oni brane sa najve─çim herojstvom.” — ┼Żan Danijel, Le Nouvel Observateur, 16. jun 1980.

Novinar Figaro Magazinea je ‘svim srcem’ prihvatio KuÔÇśran

ÔÇ×Prije svakog napada, molitva: brza molitva kojom svako preporu─Źuje svoju du┼íu Alahu. Pobunjenici potom prolaze ispod zategnute zastave u kojoj je pohranjen mali KurÔÇśan. Neki ga grle, drugi mu se klanjaju u ┼żaru. Vo─Ĺa insistira da se ja tako─Ĺe priklju─Źim ritualu. U─Źinio sam to svim srcem. To je ono ┼íto u islamu zapravo odr┼żava koheziju afganistanskog naroda i daje im moralnu snagu koja im omogu─çava da izdr┼że.

D┼żihad (sveti rat) i islamski karakter ovog otpora mogu izgledati zastra┼íuju─çe, ali, uz rijetke izuzetke, mi ih ne poznajemo u fanati─Źnom obliku.” — Stan Boafan-Vivije, Le Figaro Magazine, 5. decembar 1987.


Nezgodno pitanje ┼żena

Otpor i hrabrost, zajedni─Źka solidarnost, egzoti─Źnost i ljepota ipak ne dozvoljavaju da se beskona─Źno izbjegava pitanje, neminovno nezgodno — pogotovo za Francuze, ─Źija politi─Źka svijest je izmenjena feministi─Źkim borbama — pitanje polo┼żaja afganistanskih ┼żena.

Ovu te┼íko─çu je jo┼í manje mogu─çe negirati otkako su avganistanski komunisti zabranili dje─Źji brak i smanjili zna─Źaj miraza. Ali te┼íko─ça je zaobi─Ĺena zahvaljuju─çi obazrivosti prema previ┼íe zapadnja─Źkoj percepciji afganistanske situacije. Na taj na─Źin se obja┼ínjava kako odre─Ĺena pona┼íanja i simboli imaju druga─Źiji smisao u drugim zemljama.

Sama po sebi, stvar nije pogre┼ína. Ali ovakav kulturni relativizam ne─çe vi┼íe prevladavati onda kada ratnik ”koji ne li─Źi na nas” po─Źinje da iz statusa saveznika prelazi u status neprijatelja.

ÔÇ×Totalni eurocentrizam ne poma┼że u razumijevanju stanja afganistanskih ┼żena”

ÔÇ×’Opresija’ ┼żena je samo jedan dio ovog sistema. Totalni eurocentrizam nimalo ne poma┼że u razumijevanju funkcionisanja ovog dru┼ítva, ‘opresija’ mu┼íkaraca ─Źesto ima istu te┼żinu kao opresija ┼żena, na primjer u slu─Źajevima kada roditelji ugovaraju brak.”Emanuel Tod, Le Monde, 20. jun 1980.

┼Żene nu┼żno lije─Źe druge ┼żene

ÔÇ×Nikada afganistanska ┼żena ne─çe dozvoliti da je pregleda ljekar mu┼íkarac. (…) Pod ┼íatorima opremljenim potrebnom opremom nastavljaju da pristi┼żu Afganistanke umotane u svoje velove, jer su dobrodo┼íle, slu┼íane i zbrinute od strane ┼żena, a dovode i djecu, naj─Źe┼í─çe sa o─Źnim i ko┼żnim bolestima, kao i tuberkulozom.” — Fransoaz ┼Żiru, prva francuska ministarka za ┼żenska pitanja, Le Monde, 25. januar 1983.

ÔÇ×Skrivena vojska afganistanskog otpora”

ÔÇ×Kada evociram postojanje naoru┼żanih ratnica u drugim muslimanskim zemljama, one ostaju sanjarke. Naravno, nema ┼żena u redovima mud┼żahedina. Ali ima onih koje nose eksploziv ispod svog ─Źadora ili onih koje slu┼że kao veza, naj─Źe┼í─çe za poruke u gradu. (…) ┼Żene su skrivena vojska afganistanskog otpora.” — Katrin ┼áatar, Le Monde, 20. maj 1985.

ÔÇ×Ne sprje─Źavati ih da ┼żive kako ┼żele”

ÔÇ×Sa nama je fotografkinja Francuskinja. Nema drugih ┼żena. Ipak, prihvataju je bez ikakvih problema, iako ne nosi veo, ┼íto ni pod kojim uslovima ne bi bilo mogu─çe u Iranu. Ovdje islam nije bio sredstvo koje kvari politika, kao u Iranu, ve─ç ne┼íto mnogo dublje i mnogo jednostavnije. (…) U ime kojeg progresivizma bi trebalo spre─Źiti Afganistance da ┼żive onako kako ┼żele?” — Pjer Blan┼íe, Le Nouvel Observateur, 5. jul 1980.

ÔÇ×Koliko vrijede na┼íi kriterijumi u dru┼ítvu koje ne razumijemo?”

ÔÇ×Shodno na┼íim kriterijumima, mo┼że se govoriti o otu─Ĺenju ┼żena u Afganistanu. Ali koliko vrijede na┼íi kriterijumi u dru┼ítvu koje ne razumijemo? Arhaizam mu┼íko-┼żenskih odnosa u Avganistanu nas ┼íokira, ali on se ne mo┼że dovesti u pitanje druga─Źije nego evolucijom koja se tamo tako─Ĺe treba dogoditi, svojim ritmom i u trenutku koji ─çe izabrati afganistanske ┼żene. To se ne mo┼że nametnuti spolja vojnicima i tenkovima.” — Ani Zorz, Les Temps modernes, jul–august 1980.

ÔÇ×Sistem ‘bra─Źne kompenzacije’ koju treba platiti da bi se moglo o┼żeniti mladom ┼żenom, prihva─çen u Aziji, Africi, kao i u mnogim dijelovima svijeta, naravno da ima mnogo nedostataka, posebno za mlade ljude koji sklapaju brak. Ipak, u ruralnim dru┼ítvenim zajednicama, on je nesumnjivo neka vrsta za┼ítite ┼żene. Institucija bra─Źne kompenzacije je u Afganistanu prepoznata kao priznanje va┼żnosti ┼żena. U takvom dru┼ítvu bi brutalno brisanje ove institucije vratilo potcenjivanje ┼żena. Ona je za seljake bila na─Źin da poka┼żu po┼ítovanje i uva┼żavanje k─çerke, kao i sebe, jer nisu ┼żeljeli da je daju bilo kome ko ne bi mogao da osigura njenu budu─çnost.” — Bernar Dupenj, Les Nouvelles d’Afghanistan, oktobar 1986.

ÔÇ×Poligamija je u nekim slu─Źajevima na─Źin da mu┼íkarac upravlja svojim osvajanjima i da u nekom trenutku odgovori na ekonomske nu┼żnosti. Ali ona je isto tako i za┼ítita sterilne ┼żene, koja mo┼że egzistirati i biti integrisana u porodicu, a time i u dru┼ítveno tkivo. (…) Miraz je u nekim zemljama, kao u Afganistanu, jemstvo za ┼żenu, jer ga u slu─Źaju razvoda ona mo┼że povratiti, kao i sva dobra koja je unijela tokom braka. (…) Drugi ─çe vam re─çi da no┼íenje vela nije samo po sebi retrogradno pona┼íanje, ve─ç prakti─Źno sredstvo za sticanje po┼ítovanja, kao i pitanje ─Źasti. (…) Tamo gdje Zapadnjaci vide znakove opresije ─Źesto je mnogo slo┼żenija stvarnost. (…) Uloga ┼żene je stoga visoko vrjednovana.” — ┼áantal Lobato, Autrement, decembar 1987.


(Privremeni) epilog

Afganistanski komunisti─Źki re┼żim Mohameda Nad┼żibula nad┼żivet ─çe sovjetske trupe tri godine, po─Źev┼íi od februara 1986. Nakon nekoliko smrtonosnih sukoba izme─Ĺu klanova 1996, Kabul pada u ruke talibana.

Oni ─çe se dokopati biv┼íeg predsjednika, skrivenog u zgradi Ujedinjenih nacija, mu─Źiti ga, kastrirati, izre┼íetati i na kraju objesiti njegovo tijelo na uli─Źnu lampu.

Petnaestog januara 1998, Le Nouvel Observateur je pitao M. B┼że┼żinskog da li ┼żali zbogÔÇ×podr┼żavanja islamskog integrizma, davanja oru┼żja i savetovanja budu─çih terorista”.

Njegov odgovor: ÔÇ×┼áta je najva┼żnije u svjetlu svjetske historije? Talibani ili kolaps Sovjetskog Saveza? Nekoliko razdra┼żljivih islamista ili oslobo─Ĺenje centralne Evrope i kraj Hladnog rata?”

 

 

(Global CIR/Le Monde Diplomatique15. 07. 2016.)

Komentiraj