INTERESOVANJE ZA RESURSE OKOVANE LEDOM: Zašto Kina gradi polarni ledolomac?

Izgradnja novog polarnog ledolomca za Kineski centar polarnih studija kao dopuna floti i već postojećem polarnom ledolomcu „Sjuelung“ izaziva veliko interesovanje. Ovaj projekat se razvija u kontekstu sve većeg globalnog uticaja Kine i opšteg rasta interesovanja prema resursima polarnih regiona.

Prije svega trebalo bi ukazati na činjenicu da Kina tradicionalno gradi ledolomce za potrebe navigacije u Bohajskom moru i ova plovila su sastavni dio kineske vojne mornarice. Najveći brod ovog tipa, pod nazivom Projekat 272, poznatiji kao „Hejbing 272“, posjeduje značajan deplasman, tačnije 4.800 tona i može preći do 7.000 km u režimu autonomne plovidbe. „Hejbing“ 272 opremljen je i helidromom, što znači da se ovaj brod može koristiti i van kineskih teritorijalnih voda.

Postojeći kineski vojni ledolomci ne mogu se koristiti u polarnim regionima. Kina ima samo jedan specijalizovani polarni ledolomac „Hejbing“. Preciznije, to čak nije ledolomac, već prepravljeno plovilo, koje je izgrađeno u Ukrajini kao specijalni transportni brod dodatno opremljen za plovidbu hladnim morima.

Tokom prethodnih decenija polarna istraživanja su bila veoma značajna i ekonomski isplativa za mnoge zemlje, pa i one koje ne izlaze direktno na Arktik i Antarktik. Rezultati takvih istraživanja važni su za čitav niz nauka povezanih sa izučavanjem životne sredine i mogu da donesu značajan ekonomski prihod. Kina je veoma aktivna u ovoj oblasti i ima čak četiri istraživačke stanice na Antarktiku, gde se ispitivanja obavljaju tokom čitave godine.

Bez sopstvenog ledolomca, Kina teško može da sprovodi ozbiljnija istraživanja. Sve države koje su se veoma posvetile ispitivanjima polarnih predjela, poput Velike Britanije, Francuske, Španije, Južne Koreje i Japana — imaju svoju specijalizovanu flotu i naravno ledolomce. U ovom trenutku se čak i Indija ozbiljno bavi izgradnjom sopstvenog ledolomca.

Stari sovjetski brod koji Kinezi koriste do sada, čak i poslije remonta i modernizacije, teško da bi mogao u potpunosti da odgovori na sve ambicije Narodne republike Kine, kao velike morske države. Stoga zamjena ovog broda, plovilom koje bi više odgovaralo potrebama deluje više nego opravdano.

Za poslednjih 20 godina Kina je koristila brod „Sjuelung“ za istraživanja na Južnom i Severnom polu. Zahvaljujući svojim dimenzijama, brod „Sjuelung“ može prevoziti gabaritni teret, ali teško može da se nosi sa probijanjem debljeg ledenog pokrivača.

Kina se sada intenzivno bavi istraživanjima na Severnom polu, gdje se ispitivanja mogu sprovoditi od jula do septembra.

Ledolomac „Sjuelung“ je do Sjevernog mora plovio kroz Beringov moreuz, ali se mora priznati da ovaj brod nije uvijek mogao da ispuni sve zadatke zbog svojih tehničkih nedostataka. Zbog toga je Kina počela ozbiljno da se bavi mišlju o izgradnji poptuno novog ledolomca.

Sve tehničke karakteristike novog ledolomca, uključujući prohodnost, opreme za naučne radove, bezbjednost i komfor za radnike biće prvoklasni. Približna dužina novog ledolomca iznosit će 122 metra, maksimalna širina 22,3 metra. Ledolomac će moći da plovi do 60 dana u režimu autonomne plovidbe i da primi do 90 osoba.

I prednji i zadnji dio broda bit će dodatno ojačani, odnosno napravljeni tako da mogu da se bore sa naslagama leda. Ukupna površina novog plovila iznosit će 580 metara kvadratnih, a palube će biti posebno opremljene kako bi se na njima mogla sprovoditi istraživanja. Na ledolomcu će biti postavljeno do 40 specijalnih kontejnera u kojima će moći da se prevoze različiti materijali i resursi, dobijeni tokom ispitivanja u naučnim stanicama na Južnom polu.

 

 

(Global CIR/Agencije)

 

Objavljeno u:

Komentiraj